FAMOZNO SVETISLAV BASARA: Šesti oktobar

Danas je, pod uslovom da je osvanuo, šesti oktobar, dan koji se, saglasno mitologiji Krugova Dvojke i Euromahale, dvehiljadite „nije dogodio“. A baš šteta. Da se dogodio, sve bi bilo drugačije, živeli bismo dugo i srećno.

Toliko je to lepo (i tačno) JexS napisao da sam bio naumio da celomudreni tekst naučim napamet, ali čim krenuh da ga učim, uvideh da ga već znam napamet. I ne samo da ga znam ja. Znaju ga i vrapci. I vrapci, naime, znaju da su za saniranje - umal grešna mi duša ne napisah asanaciju - političkih procesa dugog trajanja potrebni postupnost i vreme.

Kako vreme prolazi, moja neznatnost sve češće pomišlja da se 6. oktobar - tj. sve ono lepo što vole mladi - nije dogodio zato što se nije dogodio ni 5. Ili se u najboljem slučaju dogodio onako kako se nije dogodio 6. Pisac u stvari hoće da kaže da - osim prividno, da se Vlasi ne dosete - 5. oktobar nije bio nikakav prevrat, nego personalna smena na vrhu nepromenjenog sistema vladavine.

Koštunica dr Vojislav - koji je period od devedesete do dvehiljadite prespavao u šerpi sarme - bio je u stvari Milošević pod B, jedan u nizu nacionalističkih avatara koji je trebalo da produži (granice Srbije) tamo gde je Milošević stao, da raznoraznim bizantinsko-orijentalnim marifetlucima podrije (uzaludne kako se pokazalo) napore Zorana Đinđića i nekolicine njegovih saradnika koji su ozbiljno prionuli na reforme i da ponovo uspostavi stari dobri čaršijski red.

Budući da se Đinđić pokazao otpornijim, upornijim i domišljatijim nego što su čaršija i Koštunica očekivali, nije bilo druge nego da ga - pod visokim Koštuničinim auspicijama - skrate za glavu. Sve, međutim, da je Đinđić i preživeo, stvari bi bile vraćene na fabrička podešavanja. Uviđao je to i Đinđić. Prema mojim najnovijim saznanjima, bio je naumio da posle prvih izgubljenih izbora digne ruke od politike i da se vrati filozofiji. (Kamo sreće da je nikada nije ni napuštao.)

Ne od 2012. - kako JexS insinuira - nego se od 2004. svakim danom sve više pokazivalo da srpsko društvo, kao celina, nema potencijal da se prene iz seljačkih fantaziranja i napravi društveni dogovor o ustrojstvu države koja neće biti poprište razularenih strasti i razvaljeno mačje jebalište. Aboliram JexS-a. Ni on ništa suštinski nije mogao učiniti. Mogao je bar ne zanositi muda Koštunici.