Poljski premijer Mateuš Moravijecki obratiće se u utorak evropskim parlamentarcima u vezi sa spornom odlukom Ustavnog suda Poljske od 7. oktobra, kojom je izglasano odbacivanje ovlašćenja EU u poljskom pravosudnom sistemu. Ustavni sud je ukinuo prvenstvo evropskog prava i nastavljeno je konfrontiranje Varšave i Brisela. Presuda potire supremaciju, tj. nadređenost evropskih zakona nad nacionalnim zakonima i predstavlja još jedan politički šamar Briselu.

Sve države članice EU prihvatile su i obavezale se da evropska regulativa ima primat nad nacionalnim zakonima, uključujući i ustavne odredbe.

Predsednik EP David Sasoli rekao je da takva presuda poljskog Ustavnog suda neće ostati bez posledica, dok su iz EK poručili da izražavaju zabrinutost i da će analizirati presudu kako bi odlučili o daljim koracima. Na poziv Donalda Tuska, vođe poljske opozicije i bivšeg predsednika Evropskog saveta, građani su izašli na masovne proteste širom zemlje da protestuju protiv ovakve odluke i mogućeg izlaska iz EU. Poljski zvaničnici optužili su opoziciju za širenje neistina i panike, a sve u cilju sticanja podrške glasača, od kojih ogromna većina podržava članstvo u Uniji.

Konzervativno-nacionalistička vlada stranke Pravo i pravda od preuzimanja vlasti 2015. godine konstantno je u sukobu s Briselom zbog toga što se ta partija meša u rad pravosuđa, narušavajući vladavinu prava i prava građana, zbog širenja ksenofobije, gušenja slobode medija...

Evropski sud pravde je svojim presudama već ukazivao da su bitni delovi pravosudne reforme koju sprovodi vlada u Varšavi protivni pravu EU. Svako ko očekuje reprizu bregzita u Poljskoj biće razočaran jer je podrška članstvu u Uniji u ovoj zemlji jedna od najvećih u Evropi.

Za razliku od bregzita, u pravnom smislu polegzitu nije potreban referendum, potrebna je samo odluka vlade da započne formalno napuštanje Unije. Nepoštovanje prava EU u Poljskoj, ali i u Mađarskoj je dugoročna pretnja po samu Uniju i potrebno ju je što pre neutralisati. Činjenica je da uticaj Brisela u državama V4 sve više bledi. EK je još 2017. naložila Evropskom savetu da aktivira član 7. Lisabonskog ugovora zbog kršenja vladavine prava u Poljskoj, a čiji bi krajnji rezultat mogao biti uskraćivanje prava glasa toj državi u EU.

Od toga nije bilo ništa jer je za tako nešto bio potreban konsenzus svih članica. Pošto se Poljska i Mađarska međusobno podržavaju, ta vrsta kažnjavanja se pokazala kao besmislena. Evropska komisija već je uskratila Poljskoj 36 milijardi evra podrške iz programa EU za oporavak od posledica koronavirusa i namerava da uskrati još 121 milijardu evra sredstava za regionalni razvoj sve dok zvanična Varšava ne počne da poštuje pravila Unije.

Pošto Poljaci traže stabilnu i efikasnu vladu koja će nastaviti da pruža sigurnost i prosperitet i očekuju da će sredstva EU uskoro biti oslobođena, Moravijecki i Jaroslav Kačinski bi se mogli vrlo lako naći u bezizlaznoj situaciji ako ne promene kontroverzne pravosudne zakone i ne srede status onih sudija koji su imenovani pod sumnjivim okolnostima.

Antagonizam između proevropskih, liberalno-demokratskih snaga i populista, suverenista, tzv. pobornika neliberalne demokratije se produbljuje i ishod te borbe je neizvestan. Temeljne evropske vrednosti su ugrožene i pitanje je koliko ima onih koji su spremni da ih odlučno brane.