U ne tako davno vreme znalo se kad je zima, a kad leto, glumci su glumili, pevači pevali, pisci objavljivali knjige, a da bi neko bio novinar, trebalo je da zna i da piše i da misli.

A danas... Uzmimo za primer dnevni list Danas.

Ko je njih kleo, nije dangubio! Novine koje su odigrale veliku ulogu u demokratizovanju Miloševićeve Srbije imale su za glavne urednike ozbiljne i ugledne novinare.

Istorija srpske štampe ne pamti da je neki list imao glavnog urednika koji je honorarno radio još dva-tri posla, kao što je to slučaj s glodurom Danasa D. P., autorom kolumne u jednom nedeljniku i skečeva na televiziji. Što je najzanimljivije, to mu - pravljenje šala - dobro ide, pa je pravo čudo zašto se bruka u impresumu dnevnog lista s najmanjim tiražem u Srbiji.

Jer, ovako ispada da je on „glavni i odgovorni“ krivac što je izvesna N. S., „magistar Teorije umetnosti i medija“, šta god to da znači, objavila komentar o piratizovanju filma „Toma“... a ne ume ni da piše ni da misli.

N. S., naime, ne vidi problem u činjenici da je neko svekolikom pučanstvu omogućio besplatno gledanje „Tome“.

„Iskreno“, kaže ona, „tvorci ‘Tome’ mogli bi toliko širenje publike da dožive i kao dobru promociju... možda je to način da vratimo poverenje u domaće autore.“

Ovaj problem kojim Danas pokušava da se bavi očigledno je daleko iznad saznajnih moći N. S. Zato ćemo pokušati ovako: Ako imaš dve kokoške, koje čuvaš i hraniš, i one svakog dana snesu po jedno jaje, koliko ćeš jaja imati sedmog dana ako neko pre tebe dođe i ukrade svih četrnaest?

- N... n... hajde, možeš ti... ne „nekoliko“... nula! Sedi, odgovor je nula!

Pravljenje filma je skupo zadovoljstvo: koštaju glumci, osoblje, kamere, kostimi... a jedini način da se uložena sredstva vrate je naplaćivanje gledanja. Ako neko (iz zle namere, ili gluposti) gledanje učini besplatnim, novac uložen u film bačen je u vetar. A oni čije su pare, privatni finansijeri i državni fondovi, zapadaju u dugove. Jer su, i doslovce, opljačkani!

Teze o „promociji“ i „povratku poverenja u domaće autore“ tako postaju ilustracija one čuvene Krležine tvrdnje da je „nered u rečenici posledica nereda u mislima“.

Ali nije ovde posredi obično buncanje usled slaboumnosti. Jeste buncanje, i jeste slaboumno, ali je „motivisano“. A motive nam otkriva autorka N. S. u rečenici: „Sredite prvo druge stvari, onda zatvor punite ljubiteljima sedme umetnosti.“

Budući da borbu protiv filmske piraterije vode organi vlasti, „Vučićeve vlasti“, ta borba u očima ovakve opozicije postaje nepoželjna. A „Vučić puni zatvore ljubiteljima umetnosti“!

Isto je i s vakcinama, koje zagovara Vučić. Zato se stranice lista Danas, pod maskom „razmene mišljenja“, pune antivakserskim tekstovima.

Kad se podvuče crta, šta imamo: rubrika „kultura“ - Vučić; „zdravlje“ - Vučić; „moda“ - Vučić... Ne, nije modna, već politička rubrika „Zašto Vučić nosi rolku?“. Ozbiljna analiza! Sudeći po sveznajućem internetu, njen autor u životu ništa nije radio pre nego što je postao novinar lista Danas. Pa sad uči da piše, i da misli. Ali nije smislio odgovor na pitanje koje je sam postavio...

Zato ćemo mi odgovoriti umesto njega, citatom jednog bivšeg kolumniste lista Danas: „Pa, da se čude budale!“