Od momenta kada sam izabran za predsednika skupštinskog Odbora za pravosuđe, a samim tim po funkciji i član Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, život mi se pretvorio u pakao. Ni sanjao nisam na šta su sve ljudi spremni samo da bi ostvarili svoj cilj, kojim se metodama mnogi u pravosuđu služe, kako lobiraju, kako sapliću kolege itd. Jednom rečju - smučilo mi se! Od trenutka kada se raspiše konkurs za izbor sudija, nebitno da li u osnovnom, višem ili Apelacionom sudu, kreće haos. Jednako je i kod tužilaca. Tada vas se sete oni koji vas se nikad nisu setili.

Prosto da čovek ne poveruje sa kojom dozom besramnosti vas raznorazni pozivaju kako bi lobirali za nekog ili vas najdirektnije pozovu sami kandidati da sebe preporuče i da obavezno nagrde kolege koje su im protivkandidati. Naravno, uvek ide čuvena rečenica- ej, on je naš provereno. Ili, ako se sam preporučuje, onda kaže - ja sam za SNS od osnivanja, trpeo sam svašta od žutih... Kao da je mene briga da li je on za SNS ili ne. Totalno me ne zanima kakvog je političkog opredeljenja.

Zanima me samo hoće li čestito i kvalitetno da radi svoj sudijski posao, a čim je jurio vezu, odmah mi je jasno da je spreman na sve samo da se domogne sudijske funkcije ili napredovanja. Otuda, bogu hvala, u VSS i DVT se ne pitam ama baš ništa i veoma mi se dopada takva pozicija. Najviše što je do mene jeste da pružim mišljenje ako me neko nešto pita, a dalje od toga ne idem. Slažem se da bi trebalo promeniti ustavnu odredbu po kojoj predsednik Odbora za pravosuđe je ujedno i član VSS i DVT. To je apsolutna budalaština.

No, ono što je ovde mnogo gore jeste ta užasna navika naših ljudi, a posebno onih koji bi trebalo da drže do svog dostojanstva i integriteta, da sve pokušaju da ostvare preko veze. Da se razumemo, nama je to od Turaka ostalo i činjenica je da ogroman broj građana ne želi da koristi redovne procedure da dođe do svog cilja, već uživa u tome da nešto ostvari preko veze. Čak i kada mu redovna procedura omogućava da svoja prava ostvari bez po muke, preko veze je daleko primamljivije. Uživamo da se pohvalimo kako smo našli vezu. Da ne govorim što naš narod obožava da časti, pa se smatra nepristojnim ako nije data koverta, neki viski, nešto malo i za decu, za suprugu itd.

Problem je ako to nameravaju da čine ljudi koji bi sutra trebalo da optuže ili osude za korupciju. Šta običan svet da pomisli ako su kojim slučajem na takve stvari spremni oni koji bi trebalo da postanu nosioci najviših pravosudnih funkcija u Srbiji? Jedan od ključnih razloga zašto sam počeo da mrzim funkcije, što stranačke što državne, kao i što sam uopšte počeo da mrzim bavljenje politikom, upravo je činjenica što ljudi misle da si svemoćan i zovu te čak i za najbanalnije stvari da im središ preko veze.

Što je najgore, nikom ne možeš da objasniš da se suštinski ništa ne pitaš i da ne možeš da im to središ, jer postoje institucije, postoji procedura i da u tom segmentu nemaš nikakvu nadležnost. Ljudi to ne žele da čuju i gotovo uvek se naljute na vas, uz opasku da bi trebalo da me bude sramota zato što neću da pomognem. Definitivno, moramo da menjamo svest.

Moramo da menjamo pogled ka politici, a država mora sve da učini i da narodu približi činjenicu da su institucije te koje rešavaju probleme, a ne veza. Što se mene tiče, bar u segmentu pravosuđa, svima lepo da poručim - džabe me zovete i džabe lobirate. Nemam nameru ni najmanje da se založim za vas. Kako vas ocene, tako neka vam bude!

Svako dobro od Gospoda!