FAMOZNO SVETISLAV BASARA: Ispovest mladog majmuna

Sledi pitanje od 1.000.000.000 sendviča: na čijoj je strani bio Ćosić? Miloševićevoj ili opozicionoj? Glupo pitanje. Na strani statusa quo. Tj. na svojoj strani.

To vam je očuvanje poretka razvaljenosti, tupoumnosti i siromaštva, koji stvara ambijent u kome iako si polupismen i neobrazovan, postaješ „najmudrija srpska glava“ i u kome se velike političke karijere (i velike pare) prave ispaljivanjem nekolicine mobilizacijskih parola o kosovskom zavetu, duhovnoj vertikali, ugroženosti Srba svih i svuda itd.

Vraćamo se na stvar. Razvoj situacije na velikim demonstracijama ‘96/97. sledio je Ćosićevu mudrosersku matricu. Pobeda u ratu protiv Miloševića i poraz u miru, tj. nakon osvajanja vlasti u velikim srpskim kasabama. Ista matrica se ponovila i dvehiljadite, a maltene iste persone dramatis su i ‘96/97. i posle petog oktobra 2000. rovarile, unosile razdor i radile na restauraciji majmunskog statusa quo.

Pomenućemo samo neke. Gde je, recimo, za vreme demonstracija bio Koštunica dr Vojislav? Glupo pitanje. Tamo gde je proveo ceo period 1990-2000, u svom mutlaku, u svojstvu rezervnog Miloševića, u strpljivom čekanju da - kad tako bude naređeno - kucne njegov čas.

Kao što mi je bilo čudno masovno prisustvo Ćosićevih seiza i ordonansa u organizacionim mutlacima velikih demonstracija, bilo mi je malo čudno - da bih posle nekoliko godina shvatio da tu nije bilo ništa čudno - kad je Koštunica, predsednik jedne od opozicionih stranka - docniji kandidat opozicije na predsedničkim izborima - iz svoje stranke/sekte preko novina izbacio Batića, još nekoliko persona dramatis zato što smo učestvovali i govorili na opozicionim mitinzima.

Rekoh već da sam tada bio mlad majmun. Možda vas interesuje šta sam sada? Sada sam matori majmun. Ali nemojte si laskati da i vi niste majmuni - da l’ stari, da l’ mladi, to je stvar krštenice, u majmunskom statusu quo može se biti samo majmun.

Da li je i Ðinđić bio mlad majmun? U izvesnom smislu - da. Dobro je on znao da je Koštunica trojanski konj - tačnije konjina - dobro je znao i šta Ćosić mulja, ali je, hrabar i lakomislen kakav je bio, mislio da će Koštunicu otpraviti u ropotarnicu istorije, a Ćosića pacifikovati sitnim ustupcima. Znao je da će pucati na njega, ali je bio uveren da će složna braća, drljava kakva su - promašiti. Nije komendija. Zaista je u to verovao. Nastavak u ponedeljak.