Svedoci ste svi vi koji pratite ovu kolumnu da sam odavno počeo da pišem i da upozoravam javnost na opasnost koju izazivaju lažni ekolozi koristeći se najgorim manipulacijama kako bi doveli narod u zabludu šireći paniku o tobožnjem strašnom zagađenju i trovanju vazduha. Finale je navodna borba protiv dolaska kompanije „Rio tinto“, što im je bio povod da iskažu svoj radikalni politički aktivizam i da se narodu prikažu kao navodni zaštitnici Jadra i Pocerine. Čak sam u više navrata isticao da po vlast daleko veća opasnost preti od tih lažnih ekologa nego od Ðilasa i društva, mada i dalje stojim na stanovištu da će svi oni u jednu kolonu da se udruže.

Šta su ključni problemi po vlast u borbi sa ovim prevarantima?

Najpre, problem je ozbiljna logistika koju oni dobijaju. Sve te organizacije su ozbiljno sponzorisane iz inostranstva i suštinski rade kao obaveštajne ispostave na podrivanju Srbije. Tema za koju su se zakačili je odlična, jer suštinski gađa i biračko telo same vladajuće stranke s obzirom na to da ne postoji niko ko makar malo mozga ima a da je protiv zdrave životne sredine. Podizanjem panike da ćemo biti zatrovani ili da to svakako već jesmo, sami birači vladajuće stranke počinju da se kolebaju i da izražavaju nezadovoljstvo, jer se ta tvrdnja agresivno prikazuje kao jedino tačna, a da je svako oponiranje toj tvrdnji jeres. U takvim okolnostima ne postoji mogućnost racionalnog razgovora, što dobro obučeni tzv. ekolozi izuzetno koriste za svoje političko pozicioniranje i aktivizam optužujući vlast putem besomučne manipulacije da truje stanovništvo.

Vrlo je bitno videti ko su ti „stručnjaci za ekologiju“. Mahom su to tzv. influenseri sa Instagrama ili Jutjuba, glumci, pevači, odnosno generalno osobe koje sa ekologijom i tematikom zaštite životne sredine nemaju ama baš nikakve veze. No, svojim delovanjem putem društvenih mreža oni suštinski razaraju svaku pomisao na drugačiju tvrdnju i vlast dolazi u vrlo nelagodnu poziciju gde ne postoji ni promil šanse da izborite sa tim lažima. Recimo, tema „Rio tinto“ je par ekselans izmišljena tema, jer „Rio tinto“ nije podneo aplikaciju za dobijanje dozvole za kopanje. Samim tim, ne postoji nikakvo razmišljanje na tu temu, ali ono što je najgore je činjenica da baš ti koji se danas tako srčano bune protiv dolaska ove kompanije istoj su 2004. godine dali dozvolu za istraživanje i u strateškim dokumentima vlade Mirka Cvetkovića su označili „Rio tinto“.

Zastrašujući problem vlasti sa kojim nikako ne može da izađe na kraj je neverovatna internet logistika koja je obezbeđena od Gugla, Fejsbuka, Tvitera i ostalih mreža u korist lažnih ekologa. Do savršenstva je izveden svaki performans, tačno u sekund na više mesta kreću blokade, a svaki snimak po Jutjubu, Tviteru, Instagramu dobija im algoritme za neverovatno širenje. Znači da je strani faktor ozbiljno pripremio teren. Poenta je napraviti lažnu referendumsku atmosferu da svako ko glasa za Vučića glasa za „Rio tinto“ i trovanje, a svako ko je protiv zapravo glasa za čistu životnu sredinu koju Vučić hoće da nam zatruje.

Taj vid agresivne kampanje će biti najstrašniji i jasno je da vlast u ovim segmentima teško može da pruži odgovor. Svaki vid agresije prema lažnim ekolozima tretiraće se kao diktatura, a opet, dopuštanje haosa koji najavljuju ceniće se kao slabost vlasti. Zato je ovo najveće moguće iskušenje za vladajuću stranku, odnosno kako pametno postupiti. Bitka će biti teška i iscrpljujuća.