Ako niste gledali jugoslovenski film „Štefica Cvek u raljama života“, svakako ste bar videli isečak u kojem Bata Živojinović samo u gaćicama sa leopardovim šarama izgovara rečenicu „Sad ću da te karam! Sad ću stvarno da te karam...“ Naravno da od seksa ne bude ništa.

Nego, čemu ovaj izlet u istoriju eksjugoslovenske kinematografije na mestu u novinama predviđenom za komentare neveselih medijskih i političkih prilika danas i ovde?

Zato što političari koji sebe pretenciozno nazivaju proevropskom opozicijom dvanaest godina već prete: „Sad ću da pobedim na izborima! Sad ću stvarno da pobedim na izborima...“, pa posle slušamo objašnjenja i izvinjenja. Tu skoro su hteli da nas karaju pa nisu, jer su se odlučili za bojkot, a poslednjih meseci su „sad stvarno hteli“, mesecima su od evroparlamentaraca tražili „regularne uslove za izbore“, tražili i našli nosioca zajedničke liste, a onda... Onda je u ponedeljak generalni sekretar Narodne stranke Stefan Jovanović izjavio da je Republička izborna komisija „deo organizovane kriminalne grupe za zaštitu režima“ čiji je zadatak da „izvrši krađu glasova i potom sačuva tu krađu. Mi nismo zainteresovani da budemo deo te organizovane kriminalne grupe“. Vuk Jeremić je navukao pantalone preko „spido“ gaćica sa leopard printom i preko ramena dobacio: „Ali sledeći put stvarno stvarno ima da vas...“

Nije da žalimo za onim što smo propustili, ali to što je izostalo karanje ne znači da nas ne čeka smaranje!

Jer elementarna logika nameće pitanje: zašto uopšte izlazite na izbore ako smatrate, odnosno tvrdite da znate, da će izbori biti pokradeni? Ili se na izborima nadate pobedi (otuda svađe ko će biti predsednik a ko biti premijer?), a priča o krađi je izgovor za slučaj da se prognoze izjalove? Zamislite sledeće: narod masovno glasa za Vuka Jeremića i Republička izborna komisija saopšti da je Narodna stranka ostvarila epohalni rezultat. Šta će onda uraditi sa generalnim sekretarom? Doneće lekarsko uverenje o njegovoj neuračunljivosti ili će ga iste noći isključiti iz svojih redova i oterati sa bine na kojoj se slavi pobeda?

Istina, veća je verovatnoća da ćemo u noći posle izbora opet čuti ovu rečenicu o RIK, i još mnoge slične: „Znali smo!“, „Govorili smo od početka...“

Ali uobičajilo se poslednjih godina da se svako nezadovoljstvo manifestuje javno, na mestu koje zavisi od broja nezadovoljnika. Ako se meri hiljadama, onda je to plato ispred Skupštine, a ako je reč o desetinama ili stotinama, onda ćete ih naći na nekoj od glavnih raskrsnica u centru.

Utoliko je stav Narodne stranke i partija koje zajedno s njom izlaze na izbore, a koji je formulisao njen generalni sekretar, od šireg značaja: čeka nas proleće njihovog nezadovoljstva i maltretiranja svih nas.

Samo što je njima to zabavno. Oni će se opet svući u „tarzanke“ i poručiti nam da će ovog puta sigurno... jer žive, i to dobro, od toga što su opozicija aktuelnoj vlasti, a nama će posle toga ostati još veće podele u društvu. Zato bi bilo pošteno da se Narodna stranka i njeni partneri odrede prema izjavi Stefana Jovanovića. Jer ne možete učestvovati na izborima ukoliko unapred izjavite da nećete priznati njihove rezultate.

Mada, ruku na srce, teško je izaći pred birače kad znaš kraj filma. Za one koji su gledali smo klip iz filma „Štefica Cvek u raljama života“, Bata Živojinović nikada ne ostvari svoj naum.