Današnju subotu, dan za kulturu, posvećujemo moraloj panici u kulturi. Idemo na posao. Emil Sioran je slikovito (i tačno) opisao Balkan kao zapaljenu javnu kuću u kojoj mušterije povazdan raspravljaju o moralu s kuplermajstorom i madam. Znamo da smo mi lider Balkana u svemu. Svaki Srbin - bilo koje boje - naprosto ne propušta priliku da ispadne pravedan i moralan i da svoju pravednost i moralnost rastrubi urbi et orbi. Čak i po cenu da ispadne budala.

Hajde da razmotrimo „meritum“ najnovijeg moralog spora. Ovako je to bilo. Čuvši „neverovatnu vest da je Vlada Srbije postavila Suzanu Vasiljević na mesto članice Sveta FDU“, reditelj ovdašnji, Janko Baljak, dao je ostavku na sva mesta u telima FDU. A zašto? „Ne mogu“, rekao je Baljak, „da prihvatim ideju da budem u nekom od ovih tela u trenutku u kom medijska savetnica Aleksandra Vučića odlučuje o bilo čemu što se tiče mog fakulteta.“

Sve bi to prošlo manje-više nezapaženo da Biljana Srbljanović, koja nije dala ostavku na mesto u Svetu FDU - i time navukla gnev pravednika - nije zašiljila plajvaz i Baljkovu, na sva zvona oglašenu ostavku, opisala kao rođenu sestru Boškićevog štrajka glađu, tj. kao mnogo ničega oko buke.

Ponajpre zato što vest da je Vlada postavila neku osobu u savet nije ni nova ni neverovatna, jer je FDU državni fakultet i što sve vlade od snivanja FDU postavljaju svoje deputate u savet. Sa druge strane, vladini izabranici nisu u stanju da odluče o bilo čemu što se tiče FDU - koji kako videsmo nije „moj“, tj. njegov, Baljkov, nego državni - zato što su unutarfakultetski članovi u većini. Nije nevažno napomenuti da članstvo u Svetu FDU podrazumeva određene obaveze - sastančenja itd., a da ne donosi nikakve prihode.

Neki cinik bi se zapitao nije li možda u svim ovdašnjim javnostima široko neomiljena Suzana Vasiljević Baljku poslužila kao izgovor da se kurtališe dosadnih, a neplaćenih sastančenja i da pritom ispadne moralna gromada, naročito u očima sajta Nova.rs, nadaleko čuvenog po moralnoj gromadnosti i polupismenosti.

Ne lezi vraže. Na Novoj.rs - a da gde drugde - oglasio se i dramaturg ovdašnji, Ivan Lalić, tekstom koji će zacelo obradovati Lazu Ristovskog. „Dragi Biljana, Miloše, Darko“ - (pokušava da) piše Lalić - „vaša reakcija na visokomoralni gest vašeg kolege će ući u anale intelektualnog podaništva. Vi ste obrukali veličanstvenu istoriju FDU. Sledstveno, moram da vam kažem da je jedan Laza Ristovski za vas moralna gromada.“

Triput ura za Lazu, pa idemo dalje. Piše dalje Lalić da su inkriminisani profesori FDU, izdajnici koji nisu dali ostavke, „obrukali Žiku Pavlovića, Makavejeva (počasni doktor FDU), Lazara Stojanovića, Dušana Stojanovića, Vladu Petrića, Jovana Hristića i Gorana Markovića“. Transfer, dakle, blama na blaženopočivše, sa uzuzetkom Gorana Markovića. Lalić - mada mi se učinilo da je to Vulin - svoj je megaproser završio pokličem: „A ja ću Janka i njegove svetonazore braniti do poslednjeg daha.“