FAMOZNO SVETISLAV BASARA: Zec iz šešira
Čak je i Vesi Simonoviću - kome je manje-više sve razumljivo - bilo u nekom televizoru „nerazumljivo“ kako to da manje od četiri meseca do izbora oni (opozicija) još nisu počeli kampanju i da još ne znaju ko će im biti zajednički kandidat.
Meni je to malčice razumljivije. Ima tu nekoliko velikih problema. Problem prvi: svaki opozicioni alfa mužjak bi najbolje voleo da upravo on bude zajednički kandidat ili da - ako to ne prođe, a ne može proći jer jedan drugog ometaju - progura svog kandidata koji će s jedne strane biti dovoljno neokaljanog obraza i dovoljno popularan da u prvom krugu strmopizdi Vučića, a koji će s druge strane, kad pobedi, biti proguračeva marioneta, nešto kao dr Radojičić dr Vesiću.
Razmere populističkog amaterizma u Srbiji poprimile su zastrašujuće oblike. Došlo se dotle da se neumešanost političara - kakvi god bili - u političke poslove smatra nečim dobrim, što je istovetno oduševljenju koje bi obuzelo putnike voza na vest da je mašinovođa - kakav god bio - napustio lokomotivu na nizbrdici.
Činjenica da su baveći se politikom zaradili lepe pare navela je glavne opozicione personae dramatis na zabludu da su se politikom bavili profesionalno - a i opet bi - ali oni su u suštini bili (i ostali) politički amateri koji su prihod ostvarivali raspičkavajući ono malo profesionalnog političkog kapitala koji je Đinđić stekao krvavim radom.
Kad je liberalno-demokratski kapital definitivno spičkan - i kad je Srbija mic po mic vraćena na fabrička populistička podešavanja - stvar su u svoje ruke preuzeli profesionalni populisti sa Vučićem na čelu.
Ostavši bez kapitala koji je uludo spičkala, našavši se takoreći na ulici, bivša vlast, sadašnja opozicija je u mimetičkoj tupoumnosti dokonala da se protiv populizma treba boriti kontrapopulizmom.
Što u Srbiji ne da nije nemoguća misija, nego je ustaljena praksa. S tim što - ako hoćeš da budeš uspešan populista - moraš biti popularan. I to kako znaš i umeš. Što sa opozicionim populistima nije slučaj, ne zato što su antipatični, nego zašto što su populistički amateri i vaćaroši, kao što su - dok su bili na vlasti - bili demokratsko-liberalni amateri i vaćaroši.
Šta raditi kad nisi popularan, a nameravaš da se vratiš na vlast da bi ponovo radio ono zbog čega si s vlasti i strmopižđen. Nema boljeg načina - bar tako misle majke opozicione invencije - nego postupiti kao Đilas - Milovan, ne Dragan - dakle nahuškati studente da „ruše kralja“ pa se, kad žandari stanu da pendreče, sakriti u kapidžik.
Pa ako to ne uspe, onda naći neko neokaljano, popularno lice, baciti ga u tabloidnu arenu s lavovima i onda kad (i ako) pobedi Vučića, preuzeti stvar u svoje ruke, a pobednika pretvoriti u ono što je dr Radojčić dr Vesiću. Ako ne uspe - bože moj, život ide dalje. Vidim da se kao mogući kandidat pominje dr Zec i iskreno se nadam da će profesor odbiti da bude zec iz šešira.
"INTERES ZA VRAĆANJE U SRBIJU SVE VEĆI" Predsednik Vučić: Oko Božića plan za povratak ljudi iz dijaspore