FAMOZNO SVETISLAV BASARA: Kako je Bazdulj dokazao...
Bio sam naumio da naslov naše današnje kolumne glasi „Kako je Muharem Bazdulj, analizirajući moj intervju Dnevnom avazu, dokazao da Srbija nije istočnjačka despotija (i kako to Srbija nije znala dovoljno da ceni)“ - ali sam, da tehnički urednik ne bi popizdeo, naslov skratio, cinik bi rekao - na Bazduljevu meru.
Bazdulj je, inače, jedan od uspešnijih diplomaca škole sarajevskog novindžiluka Smajlovićkinog smera, čija je glavna karakteristika umeće uvaljivanja dubara tako da to izgleda pristojno, upeglano, politički korektno, iako je u podtekstu uvek vidljivo da je u pitanju bosanski/a džulov/ka.
Elem, onomad je Bazdulj u (polnom) organu slavskog pojasa Politici blagoizvoleo publicirati tekst pod naslovom „Rejting-efendije“, u kome je u ispovedno-esejističkoj formi izneo svoja smatranja o raznoraznim predizbornostima, prognozerima i analitičarima. Ponekad još po inerciji pročitam ponešto od Bazdulja, pa se latih i čtenija „Rejting-efendija“.
Ali u tekstu ni mukajet od rejtinga i efendija. Umesto toga, nakon uvodne mrsomudnjave, Muharem se bavi dokazivanjem da Srbija nije monarhija kojom u tandemu vladaju Vučić i njegov rejting - kao što tvrdi Cvjetin Milivojević - jer ko biva... ako je neka država republika, onda je to Francuska, a i Makron vodi računa o rejtingu.
Toliko na monarhističke teme. Pogledajmo sada šta je, po Bazdulju, hteo komedijant slučaj. „Hteo je“, glagolji Muharem, „da nekako u isto vreme (sinhronizacija, bato) gostujući u Sarajevu književnik Svetislav Basara, onako u maniru elokventnog estradnjaka (krvi ti jebem), pohvali svog grada domaćina (Achutng, padež), dok je zemlju iz koje stiže (koja li je to, bože) prozvao ‘orijentalnom despotijom’.“
Potom sledi obrazloženje. Palamudi Bazdulj da je karakteristika orijentalnih despotija da se u njima narodni i državni lideri ne biraju na izborima, bar ne slobodnim, a kao krunski dokaz da Srbija nije orijentalna despotija navodi da Visoki Sin Danilo Vučić ne pretenduje na presto, što je fakat.
Sledi pitanje od 1,5 sendviča: da li je Bazduljeva namera bila 1. da dokaže da Srbija nije despotija, ili 2. da „tamo gde treba“ (zlu ne trebalo) dojavi da sam bio u Sarajevu i da sam tamo Srbiju nabedio da je orijentalna despotija. Šta god da mu je bila namera, Bazdulj se (po ko zna koji put) zajebao u računu.
Iz više razloga. Razlog 1. „Tamo gde treba“ vrlo dobro zna da moja neznatnost već trideset godina i usmeno i pismeno govori da je Srbija orijentalna despotija, ali „tamo gde treba“ savršeno boli qwrz što to govorim. Mali mi rejting, kužite, stari moji.
Razlog 2. Iako ostajem pri mišljenju da je Srbija orijentalna despotija, nikada nisam ni govorio ni pisao da u Srbiji građani nisu slobodni zato što ih neki orijentalni despot drži porobljenim, nego da nisu slobodni zato što u Srbiji dobrovoljno nema slobodnih građana - čak ni u „pristojnijoj“ Srbiji, čak ni u Skupštini slobodne Srbije - nisu naprosto slobodni.
Čiča miča i gotova priča.
NIMALO SE NISMO UPLAŠILI SILEDŽIJA, NE DAMO IM SRBIJU! Vučić se obratio građanima: Srbiju im nećemo dati nizašta na svetu, jer Srbiju volimo više od svega