Uspecijalnom ratu koji vode protiv svih koji im nisu po volju, majke tehničke invencije TV Nova su napravile foto-montažu, a Olivera Bećković je materijal pustila kao takozvani predlog i - da bi se vlasti dosetile - prilogu dodala „famozno“ (ili „famozni“)?

Foto-monteri su majstorijski obavili posao. Na početku se pojavljuje osebujni Srđan Škoro u gala predizbornom outfitu s pričom kako se on, eto, kandidovao da obespravljeni i očajni ljudi više ne bi bili obespravljeni, odmah potom u kadar „uleću“ Zoran Vuletić, predsednik GDF, Nenad Prokić, moja neznatnost i još neke persone dramatis tako da izgleda da su pomenuti došli da daju podršku Škoru, a ne da pred Mladićevim muralom najavljuje samostalni izlazak na gradske izbore.

Nije to, naravno, moglo proći bez dubare, tj. „komentara“ da je ko biva malo čudno što se nisu pojavili čuvari Ratka Mladića iz senke, iz čega je euromahalska raja trebalo da izvuče - a sigurno je i izvukla - pouku da je to nešto sumnjivo i da GDF nešto muti sa SNS.

E sad, smatram da Srđana Škora treba podržati u svakom robinhudovsko-montipajtonskom projektu, ali budući da Škoro od GDF podršku nije tražio - a ne bi je ni dobio, ono malopre sam se zezao - niti je uopšte bio na licu mesta, ne znam kako da utisak dubare okvalifikujem osim kao dezinformacija i zlonamerno izvrtanje činjenica, za šta je, čini mi se, zaprećena i kazna. Ali Vule (Zoran Vuletić, predsednik GDF) nije tužibaba.

Šta je još bilo ove sumanute sedmice. Svašta nešto. Dobili smo još jednog prezidencijalnog kandidata, ako se tako može reći, još zaumnijeg od Srđana Škora. Elem, određeni prof. Zoran Tomić je predložio da kandidat na predsedničkim izborima bude Koštunica dr Vojislav. Obrazloženje: „Koštunica je“, kaže Tomić, „iskusan i hrabar političar, intelektualac prvoga reda, elitni pravnik vrhunskog obrazovanja, zvanja i znanja, dokazani je patriota, nije kompromitovan, neostrašćen je i stabilan.“

Uz napomenu da će, ukoliko prihvati Tomićevu kandidaturu, Koštunica dobiti moju podršku (za GDF ne garantujem), ne mogu da se zapitam nije li sve bliži dan kad će majke neprejebivosti i invencije posegnuti još dublje u slavnu prošlost i kandidovati i neke umrle velikane - Pašića, Lazu Pačua, npr. - čija bi imena poslužila kao mamac i koji bi, posle veličanstvene pobede, vladali in effigie, tako što bi ih baba Kurane prizivale iz mrtvih i pitale za savet po ovom ili onom pitanju.

Živo me interesuje da li bi Koštunica - ukoliko prihvati kandidaturu (što nije nemoguće koliko se čini, ne treba potceniti mesijanizam) - kampanju najavio pred muralom Ratku Mladiću i da li bi Olivera Bećković umontirala utisak da je to skup podrške Srđanu Ðogu.

Ono, fakat, bilo bi interesantno gledati kako se istorija koja se dogodila kao tragedija ponavlja kao lakrdija. Karakteri cure, imam ih tek toliko da nekolicini kojoj još nije izgoreo mozak postavim pitanje da li bi bilo ovako kako nikad nije bilo da nije bilo Koštunice.