MILOVAN JOVANOVIĆ: Burna prva godina Bajdenove vlasti

Pre godinu dana, u svom govoru na inauguraciji, 46. američki predsednik Džo Bajden obećao je, između ostalog, da će sagraditi bolju Ameriku i da će učiniti sve da podele među Amerikancima budu prevaziđene. Prva godina Bajdenove vladavine bila je burna. Društvo je duboko podeljeno na one koji podržavaju Trampa i one koji su za Bajdena. Podele su izraženije i polarizacija postaje sve opasnija. Bajden je ispunio predizborno obećanje o snažnijoj borbi protiv pandemije i distribuciji vakcina siromašnim zemljama. Nastavio je i sa programom ekonomske pomoći građanima (po 2.000 dolara) i 1.900 milijardi dolara namenjenih privredi. Vratio je SAD u klimatski Pariski sporazum, zaustavio završetak naftovoda Kistoun XL od Kanade do Teksasa i uveo zaštitu prirodnog rezervata na Arktiku. Američki predsednik nije razočarao birače i odmah je obustavio Trampov projekat izgradnje zida na granici s Meksikom, ukinuo zabranu dolaska državljanima nekoliko muslimanskih zemalja i olakšao proces naturalizacije useljenicima kojima je odobrena zelena karta. Uspostavljena je i politika spajanja porodice i tako ispravljena brutalna i pogubna Trampova odluka. Obećao je i da će povećati dozvoljeni broj useljenika na 125.000 godišnje, sa 15.000, koliko je postavio Tramp. To nije do kraja ispunjeno, već je dozvoljeno upola manje (62.500). Predsednik SAD je uspeo samo delimično da u Kongresu obezbedi paket ekonomske pomoći „build back better“, i to u delu koji se odnosi na obnovu američke infrastrukture u iznosu od 1.200 milijardi dolara. Ostatak ovog paketa od dodatne 2.200 milijardi dolara i dalje je pod znakom pitanja zbog protivljenja u Senatu. Obezbedio je i minimalnu satnicu od 15 dolara za federalne radnike, ali ne za celo trzište rada. Otvoreno je 6,4 miliona novih radnih mesta, nezaposlenost je sa 6,4 pala na tri odsto, što je najveći uspeh u prvoj godini njegovog mandata. Međutim, problem je inflacija, koja se sa 1,4 popela na sedam odsto, što je najviše još od 1982. Inflacija je u celom svetu posledica recesije izazvane pandemijom i enormnim skokom cene energenata, odnosno upumpavanja hiljada milijardi u ekonomije. Bajden je obnovio odnose sa saveznicima u svetu koje je Tramp poremetio protekcionističkom politikom „Amerika first“. Novi nuklearni sporazum s Iranom nije postignut i, kako se stvari odvijaju, malo je verovatno da će do njega i doći. Sramnim i haotičnim povlačenjem iz Avganistana, koje se završilo povratkom talibana na vlast, Bajden je dovršio ono što je započeo njegov prethodnik. U neispunjena obećanja spada i ono da će vlada promeniti zakon koji je usvojila Trampova administracija 2017. o korporativnom oporezivanju, kojim su ti porezi smanjeni, od čega su najveću korist imali najbogatiji građani i kompanije. Kada se sve sumira, prvu godinu Bajdenovog predsednikovanja obeležila su i ispunjena obećanja i izneverena očekivanja. Ako se do jeseni situacija ne promeni, republikanci će, sasvim sigurno, odneti pobedu na međuizborima (bira se 435 članova za Predstavnički dom i 1/3 za Senat). To bi umnogome potkopalo autoritet predsednika i otežalo rad njegovom timu. Takođe, pobeda republikanaca bi lako mogla da otvori put Donaldu Trampu da prvo postane predsednik Predstavničkog doma, a da onda sa te pozicije pokuša da se vrati na mesto predsednika 2024. godine. Najteži zadatak za Bajdena u narednom periodu biće kako da zaustavi trampizam, koji mnogi smatraju najvećom pretnjom za budućnost američke demokratije.