REDAKCIJA KURIRA: Umalo ustanak uoči Sretenja

Ko je nas kleo, nije dangubio!

To su građani Srbije koji su zbog nezadovoljstva sadašnjom vlašću formirali svoj parlament, imaju program, statut i svoje ministre... Treba ih razlikovati od Skupštine slobodne Srbije, mada pojma nemamo zašto, sve je to isti kalup. Ovi „dostojni“ su za Ruse i mir u svetu, a protiv vakcina, a jesenas su poslali „smernice“ članstvu i zabranili im da šire „informacije koje nisu povezane s radom privremene Skupštine... a koje su vezane za galaktičku federaciju, Plejađane, vanzemaljce, kataklizmu, Gesaru-Nesaru, Qanon, Grabavoj-Norme Boga, ratnike svetlosti, reiki, rekonekciju, itd...“ Sad su u punom stavu, svih devetoro, došli na plato ispred „prave“ Narodne skupštine kombijem, a zvučnike dovezli kamionom šestoosovincem. Do na vrh Zvezdare čuju se Mitar Mirić, Snežana Ðurišić, frula Bore Dugića i „dalape“ raznih izvođača. U parku preko ulice šatre su podigli i pečenje obezbedili Savo Manojlović i njegovih 40 „eko-četnika“.

Kako opet: „Koji su to?“

To su oni što nisu nju ejdž četnici. „Nju ejdž četnici se zalažu za ekonomsku nezavisnost i sopstvenu proizvodnju struje iz termoelektrana i nuklearki, a eko-četnici bi samo obnovljive izvore energije“, tako piše Dojče vele, a ako se neko dobro razume u četnike, to su Nemci. Pečenje praseće naručeno preko „Volta“, jagnje doneo jedan domaćin sa eko-šajkačom iz zapadne Srbije.

- Ja ti, komšo, ne volim ovo industrijsko, iz pečenjare. Nije mi slatko dok ne vrekne pod mojim nožem... - objašnjava Manojloviću.

- Ekološko je bolje, komšo - slaže se lider opozicije dok glođe zaponjak.

Prilazi im domaćin u najboljim godinama, plećat, markantan, ali nešto stidljiv:

- Ja bi... znaš... malo otišao... - vrti stopalom kao devojčica - otišao malo... tamo...

- Pa dobro, ali idi malo dalje, majke ti, ovde se napravila bara...

- Ma ne to - pocrveni domaćin - nego tamo, preko, kod dostojnih... malo da zaigram u kolu.

- Pa idi - velikodušan je Savo - ali nemoj da zaglaviš. Sutra idemo da blokiramo dodelu ordena...

Iz drugog kraja šatora se čuje psovka.

- Pu, majku mu, ove Beograđanke iz nevladinih organizacija ni mrvu kajmaka nisu ostavile! Gledam jednu, jede, sve joj puca za ušima: „Sestro, je l’ tebe hrane kod kuće?“ „Hrane“, kaže, „ali slatko mi ovako, na čistom vazduhu...“

- Ekološki - ovog puta svi kliknu u glas.

Tamo prekoputa, „dostojne“ basovi udarili u glavu, rešili da zadenu za pojas do sutra. Isključili zvučnike.

Sava i najbliži saradnici sede na novinama na mokroj travi (ekološki) i gledaju u prozore Predsedništva. Prošla ponoć, nigde svetla.

- Sedi u mraku ceo dan, od nas ne sme da izađe - kaže Savo Manojlović.

- Ko? - pita jedan „eko-četnik“.

- Vučić.

- Ma nije, bio danas kod nas u Mačvanskom Prnjavoru, sad mi priča žena. Svi išli da ga vi... - ujede se za jezik.

- I ti veruješ propagandi? - prezrivo pita Savo Manojlović oštro. - Ajde da se spava, sutra nas čeka ozbiljan posao. Blokiraćemo grad i nećemo dozvoliti proslavu Sretenja. Vučić sutra ima da padne!

Iz mraka se čuje hrkanje. Simo Spasić. I on sanja...