MILOVAN JOVANOVIĆ: Sankcije neće zaustaviti rat

Zapad nije uspeo da ubedi ruskog lidera da više može da dobije pregovorima nego bombardovanjem. Bez obzira na upozorenja i pretnje, Rusija je pokrenula invaziju na Ukrajinu. Dok rat razbija Ukrajinu, a sankcije osakaćuju Rusiju, vetar krize doneće širom sveta nestašicu pšenice, hrane i rastuće cene energenata.

Pojedine zemlje potpuno odbijaju da posluju s Rusijom, koja je integrisani član globalne ekonomije. Velike kompanije, takođe, bojkotuju Rusiju. „Britiš petroleum“ i „Šel“ su saopštile da napuštaju vlasničku strukturu u ruskim energetskim gigantima „Rosnjeftu“ i „Gaspromu“.

Rusija prodaje naftu, gas i ugalj za veći deo Evrope i Azije, a pšenicu za Bliski istok i Afriku. Rusija i Ukrajina zajedno čine vise od 20% svetskog izvoza kukuruza i 80% suncokretovog ulja.

Automobilske kompanije se oslanjaju na Ukrajinu za sisteme elektroinstalacija. Veliki deo sveta od Rusije uzima i aluminijum i paladijum, koji se koriste za automobilske delove i nakit.

Nekoliko ruskih banaka je doživelo pad na Londonskoj berzi za više od 50%. Rublja je oslabila za 40%, a kako bude slabila, cena uvoza će naglo porasti. Da bi ugušila najgore inflatorne efekte, Centralna banka Rusije je udvostručila svoju referentnu kamatnu stopu na 20%, što je više nego što je stopa federalnog finansiranja SAD ikada bila. Ona će biti prinuđena i da štampa novac kako bi kompanije mogle da opstanu. Nezaposlenost će rasti i gotovo sigurno izazvati još goru inflaciju.

U narednih nekoliko nedelja, ceo svet će videti efekte ekonomske međuzavisnosti. Do sada uvedene sankcije predstavljaju svojevrsnu opsadu zemlje koja zavisi od pristupa globalnim tržištima. Nijedna zemlja nikada u istoriji nije osetila ovakvu vrstu globalnog zamrzavanja.

Čak i ako su sankcije posebno ciljane, postoje ozbiljne posledice za opštu populaciju jer se usporava ekonomski rast i razvoj, produbljuje jaz siromaštva i nejednakosti, ograničava pristup hrani i lekovima.

Predsednik Rusije je znao da je ovo rizik s kojim se suočava kada je krenuo u sveopšti rat u Ukrajini. Gajio je nadu da bi mogao da podeli SAD i EU u vezi s njihovim sankcijama i verovatno nije očekivao da će Vašington, Brisel, Pariz i Berlin biti jedinstveni da idu do kraja.

Možda će ovakav pristup uspeti, tako što će Putina dovesti za pregovarački sto. Nasuprot tome, možda će ga sve oštriji embargo naterati da napadne na još brutalniji način. Činjenica je ipak da ekonomske sankcije retko utiču na ponašanje onih na koje su usmerene, posebno one čiji je cilj sprečavanje vojnih intervencija. Sankcije jednostavno nisu dovoljno efikasne.