Po ko zna koji put obišao sam Srbiju, što bi se reklo, uzduž i popreko. Tako je to uvek kada je izborna kampanja. Ipak, nikada do sada nisam video takvu uplašenost kod ljudi kao što sam je video sada. Gde god da dođete, svi pričaju o Ukrajini i izražavaju bojazan da se kod nas nešto slično ne dogodi. Ozbiljan je problem da ljudima govorite o izborima, posebno o tome šta ste uradili i šta nameravate da uradite. Potapšu vas naši dobri domaćini po ramenima, zahvale se na svemu šta je učinjeno, ali kažu - gledaj, prijatelju, da Vučiću preneseš samo mir da sačuva.

Posebno je ta zabrinutost vidljiva kod žena. Majke ne žele da decu ispraćaju na front, već žele da im sinovi budu ispraćeni na dobar fakultet, dobro plaćeni posao, da se ožene i formiraju porodice. Koliko pre tri decenije nama se u krvi počela da raspada bivša zemlja i traume iz tih ratova još uvek traju. Gledajući slike užasa iz Ukrajine, zebnja koja se uvukla u narod da se devedesete ne ponove je apsolutno razumljiva.

Potencijalna pobeda na narednim izborima nije za radovanje niti Vučiću, niti SNS. Naprotiv, od nje će onog ko se lati odgovornosti samo boleti glava. Srbija ulazi u fazu kada se pred nju neće postavljati zahtevi, već ucene. Po prinicpu - ili si s nama, ili si protiv nas. Zapravo, naša pozicija je baš takva da bi trebalo da izaberemo da li hoćemo šamar da dobijemo ili sa leve, ili sa desne strane. Najveće umeće biće da odaberemo šamar koji će manje da boli.

Vučić je svestan šta ga čeka. Svesna je i većina građana. O ratu u Evropi niko u Srbiji ne govori. O tome govori Emanuel Makron, predsednik Francuske. O trećem svetskom ratu govori i Džo Bajden, predsednik SAD. Znači, o velikom ratu, ratu svetskih razmera, govore najpozvaniji lideri današnjice. Što se nas Srba tiče, bilo bi lepo da jedan svetski sukob prođe mimo nas. Izginuli smo u ona prethodna dva da se od tih stradanja nikada nismo oporavili. Zato je Vučić pred ključnim zadatkom, a on se zove rat za mir. Da, Srbija će voditi sve moguće ratove da bi sačuvala mir, osim onog oružanog. Spremni smo na teške diplomatske ratove, na medijske ratove, spremni smo na sve, osim na oružani sukob, jer to nikako ne želimo. Naravno, jačamo našu vojsku, jačamo naše službe bezbednosti, jer moramo da se spremamo kao da će sutra da se zapuca, ali suštinski prioritet je da ne ulazimo u oružane sukobe. Ono što se do juče podrazumevalo, a to je mir, danas se više ne podrazumeva. Danas se za mir bori, jer nikakvi međunarodni principi ne važe. Danas važi pravo jačeg, odnosno pravo otimanja.

Srbiju zanimaju rat za nova radna mesta, rat za nove tehnologije, rat za nove fabrike, tržišta, rat za bolje obrazovanje, rat da mladi ostaju u Srbiji. Naša mala travka koja se zove Srbija ne sme da bude zgažena od slonova koji su odlučili da se tuku. Zato je Vučićev rat za mir presudna bitka za budućnost Srbije. Tu bitku može da vodi samo neko ko ima snažan legitimitet u narodu, neko je u svakom pogledu jak lider i ko ima izgrađeni autoritet i integritet u svetu. Otuda, ovi izbori nisu šala, niti zavitlavanje, već ozbiljna aktivnost i vrlo je važno da se na iste masovno izađe i da se ukaže poverenje Aleksandru Vučiću i listi „Zajedno možemo sve - Aleksandar Vučić“. Bitka za mir uveliko traje!