ALEKSANDRA JERKOV: Srbija će morati da se opredeli
Nakon što je prošle godine dala više od 400 preporuka, smernica i zadataka za države u regionu u cilju demokratizacije i modernizacije regiona, kao i priključivanja svih država Evropskoj uniji, Regionalna akademija za razvoj demokratije ušla je u novu fazu projekta Regionalna agenda 2030.
Projekat „Srbija 2030“ podrazumeva seriju događaja o zaključcima, preporukama i politikama razvijenim u prethodnom periodu, a o njima će razgovarati građani, eksperti, aktivisti, novinari, predstavnici akademske zajednice i istaknuti stručnjaci u različitim oblastima širom Srbije. Oni će, svako iz svog ugla, razmatrati politike razvijene u strateškom dokumentu, izazove pred kojima se nalazi naše društvo, ali i posebno obratiti pažnju na ulogu građana u svim procesima, budući da su građani, koji su ključni za demokratizaciju svakog društva, kod nas isključeni i iz donošenja odluka i iz institucija, a neretko nemaju poverenje u one koji ih predstavljaju i koji bi trebalo da rade u njihovo ime, niti imaju kontrolu nad njihovim radom.
Pre nekoliko dana je u Novom Sadu održan prvi događaj koji je razmatrao ulogu medija u društvenim i političkim procesima u Srbiji, s posebnim osvrtom na savremene i aktuelne izazove pred kojima se Srbija nalazi. Na skupu su govorili novinari Dinko Gruhonjić, Darko Šper i Denis Kolundžija. Oni su se osvrnuli i na kontrolu rada institucija, pravovremeno, objektivno i istinito informisanje građana o procesu izgradnje inkluzivnih institucija na svim nivoima vlasti, ali i o načinu izveštavanja o ratu u Ukrajini.
Na drugom panelu razmatrao se najaktuelniji izazov pred kojim se Srbija trenutno nalazi - agresija Rusije na Ukrajinu, borba protiv ruske propagande, moguće posledice ovog sukoba na Srbiju i na region, kao i uloga koju imaju mediji u istinitom obaveštavanju građana o ratu u Ukrajini. Na njemu su govorili Nj. e. Oleksandr Aleksandrovič, ambasador Ukrajine u Srbiji, Bohdan Ferens, predsednik SD Platforme, koji se uključio direktno iz Ukrajine, predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava Sonja Biserko, prof. dr Milivoj Bešlin, istoričar, Aleksandar Popov, predsednik Centra za regionalizam i jedan od osnivača Igmanske inicijative, i Balša Božović, predsednik Izvršnog odbora Regionalne akademije za razvoj demokratije.
Govornici su se usaglasili da Ukrajina nije predstavljala nikakvu opasnost po Rusiju i da je napad Rusije na Ukrajinu zapravo napad na ideju da su demokratija i liberalizam mogući u jednoj velikoj pravoslavnoj slovenskoj zemlji. Oni su konstatovali da je ovaj napad pripreman dugo i da nije reč ni o kakvom odgovoru na provokaciju, a da su aktivnosti Rusije na Balkanu i pokušaji destabilizacije regiona deo tih priprema.
Oni su prepoznali sličnosti između koncepta ruskog sveta i srpskog sveta i ukazali na pogubne posledice oba poduhvata. Jasno je da će Srbija uskoro morati da se izjasni i izabere stranu, ne samo zbog pritisaka međunarodne zajednice nego i zbog svojih građana i neodržive situacije u kojoj se našla neodgovornom i kalkulantskom politikom koja je dominantna već decenijama.
NIMALO SE NISMO UPLAŠILI SILEDŽIJA, NE DAMO IM SRBIJU! Vučić se obratio građanima: Srbiju im nećemo dati nizašta na svetu, jer Srbiju volimo više od svega