MILOVAN JOVANOVIĆ: Makronov drugi mandat - šansa za Srbiju
Bliže se predsednički izbori u Francuskoj, najvažniji izbori u Evropi u ovoj godini čiji bi ishod mogao da ima dalekosežne posledice ne samo za Francusku već i EU, Balkan i Srbiju.
Ono što se očekivalo i najavljivalo, to se i obistinilo. Aktuelni predsednik Makron ušao je u trku za drugi mandat. Dugo je odugovlačio i strpljivo čekao s objavom kandidature kako bi maksimalno iskoristio status predsednika, držeći tako svoje protivnike na distanci. Istu taktiku su svojevremeno primenili njegovi prethodnici. Šarl de Gol je 1965. objavio kandidaturu samo mesec dana pre izbora, a isto je 1988. učinio i socijalista Fransoa Miteran. Ukoliko pobedi, Emanuel Makron će postati prvi predsednik koji je osvojio drugi mandat u periodu posle Žaka Širaka 2002. godine.
Iako predsednički izbori, po pravilu, donose iznenađenja, ovoga puta je teško poverovati da će doći do neočekivanog rezultata. Makronov drugi mandat je neupitan uprkos svim njegovim manama, te krizama i problemima s kojima se suočavao.
Predsednička kampanja nije u centru zbivanja domaće javnosti. Sva pažnja je preusmerena na rat u Ukrajini. Francuski predsednik je vrlo vešto kampanju učinio dosadnom i nezanimljivom. Pokazao je liderstvo i pokušao da posreduje između Rusije i Ukrajine u smirivanju sukoba. Nije uspeo i to mu niko nije zamerio.
U borbi za Jelisejsku palatu učestvuje 12 kandidata, što dodatno doprinosi još lagodnijoj Makronovoj poziciji. I šestomesečno predsedavanje EU svakako mu ide u korist. Ono što je jedino neizvesno jeste bitka za Makronovog protivnika u drugom krugu.
Kandidati nude dve potpuno različite vizije za budućnost Francuske i njen odnos prema Evropi. Le Penova, Melanšon i Zemur su, pre svega, evroskeptici koji bi da sruše postojeći neoliberalni sistem. Sve troje su protivnici i kritičari NATO, EU i evrozone, priželjkujući njihov raspad. Spaja ih i ljubav prema ruskom predsedniku Putinu. Kada se pogleda njihov program, uočljivo je da oni imaju mnogo više zajedničkih tačaka nego različitih. Marin le Pen se po treći put kandidovala na predsedničkim izborima. Ona je u prednosti nad Zemurom i Melanšonom jer su joj ciljna grupa ostaci radničke klase, gubitnici globalizacije, ljudi koji jedva preživljavaju.
Njena dva rivala targetiraju mlade i srednju klasu, koja je poslednjih godina sve više radikalizovana, prihvatajući nove oblike ekstremizma i na desnom i na levom polu. Od Makronovog reizbora zavisiće da li će se EU reformisati i postati akter na geopolitičkoj pozornici ili će i dalje biti nemi posmatrač u igri velikih sila. Od njegove pobede zavisi da li će EU nastaviti ka daljoj i dubljoj integraciji, federalizaciji i strateškoj autonomiji ili će se okrenuti ka stvaranju Evrope suverenih naroda i postati labava konfederacija u kojima nacionalne institucije imaju dominaciju nad evropskim, nadnacionalnim.
Sa Makronom na čelu Pete republike proces proširenja će se pomeriti sa mrtve tačke. Taj postupak će teći sporo, ali neće biti blokiran i umrtvljen. Reizbor Makrona doneće Srbiji i drugim zapadnobalkanskim zemljama jasnu perspektivu ulaska regiona u EU. Poslednjih godina odnosi Srbije i Francuske su odlični. Predsednik Vučić ima više nego prijateljske odnose sa francuskim liderom i to je karta koja može biti ključna za sve nas na ovom prostoru.
NIMALO SE NISMO UPLAŠILI SILEDŽIJA, NE DAMO IM SRBIJU! Vučić se obratio građanima: Srbiju im nećemo dati nizašta na svetu, jer Srbiju volimo više od svega