MILOVAN JOVANOVIĆ: Makron u potrazi za premijerom

Usubotu je, u sali za prijeme Jelisejske palate, predsednik Francuske Emanuel Makron položio zakletvu za svoj drugi mandat, koji će zvanično početi 14. maja.

U svom desetominutnom govoru, kraćem nego inače, Makron je, između ostalog, poručio da će preduzeti mere da se izbegne bilo kakva eskalacija ruske agresije u Ukrajini. Najavio je da će neumorno raditi na tome da Francuzi žive bolje, kao i da Francuska bude manje zavisna zemlja. Drugi mandat, po njegovim rečima, biće novi, a ne samo goli nastavak prvog.

Francuski predsednik će danas posetiti Berlin, gde će se sastati s nemačkim kancelarom Olafom Šolcom. To je njegova prva zvanična poseta, a sve u cilju potvrde francusko-nemačkog partnerstva.

Inauguracija je označila kraj jedne izborne kampanje, ali i početak druge - za parlamentarne izbore, koji će biti održani u dva kruga, 12. i 19. juna. Tada će Francuzi birati 577 poslanika koji imaju presudnu ulogu za usvajanje nekog zakona u slučaju neslaganja između dva doma parlamenta.

Lideri parlamentarne većine postigli su 5. maja sporazum i formirali koaliciju „Zajedno“, koju će predvoditi sadašnji predsednik Skupštine Feran.

U koalicija „Zajedno“ su: Republika u pokretu (LREM), Demokratski pokret i Horizonti. Najavljeno je i da će Makronov LREM promeniti naziv u Renesansa.

Makron se suočava s problemom izbora novog premijera. On je najavio da će imenovati premijera koji će biti „zadužen za ekološko planiranje“.

Tek oformljen levi blok, koji čine: Nepokorena Francuska, Socijalistička partija, Zeleni i Komunistička partija, očekuje da će lišiti Makrona većine u parlamentu. Ovo je prva koalicija svih levičarskih partija u Francuskoj u poslednjih 20 godina.

Po mnogim procenama koalicija „Zajedno“ će, uz podršku Makrona, pobediti na tim izborima. Pobeda neće biti ubedljiva kao pre pet godina, ali će biti dovoljna da joj omogući neophodnu većinu.

Ako, kojim slučajem (u koji apsolutno ne verujem), koalicija „Zajedno“ ne ostvari potrebnu većinu i ne formira vladu, ne bi se dogodio nikakav potop ili kraj Evrope.

Francusko društvo je podeljeno i ono sve više traži rešenja u ekstremima, van političkog establišmenta. Ruska invazija na Ukrajinu potpuno je ogolila dosadašnju prorusku politiku Nemačke, politiku koja je doživela fijasko.

To nameće Francuskoj obavezu da konačno preuzme poziciju vodeće države EU. Da li je današnja Francuska sposobna za tako nešto i da li ima potrebni kapacitet, pokazaće vreme. Vreme koje sve brže curi. To će biti i najveći izazov za novog-starog predsednika.