I mi Donbas za trku (bitku) imamo. Zove se Rembas i ima veze sa Donbasom. Ne samo po zvučnosti. Reč je o rudnicima mrkog uglja u blizini Despotovca koji su četrdesetih godina, u zlatno doba rusodupeljublja, dobili to ime da bi zvučalo što sovjetskije. U tom zamešateljstvu poveznica je ugalj - koji se na veliko kopao (verovatno se još kopa) u Donbasu, sve ostalo ima taman onoliko veze koliko i žabokrečina Bare Venecije sa Venecijom i njenom lagunom.

Kako je ime Rembas preživelo kad je ‘48. tikva pukla - mislim na vreme kad je „Kolarac“ organizovao ubrzane kurseve zaboravljanja ruskog jezika - pojma nemam. Kako god - i kako stvari stoje - moglo bi se dogoditi da jedina konstanta srpske politike, notorni Dačić, postane gubernator Rembasa i da poradi na njegovom prisajedinjenju matičnom Donbasu.

Pre nego što objasnim kako i zašto, moram istaći da mi je Dačić - uprkos tome što ga decenijama žestoko plajpičim - jedna od najsimpatičnijih pojava na ovdašnjoj histeričnoj političkoj sceni. Dačić je u stvari virtuoz politike u srpskom značenju reči politika, a ja cenim svaku virtuoznost. Nema situacije kojoj se Dačić ne može prilagoditi, nema kataklizme čiju vodu neće navratiti na svoju vodenicu.

Svojevremeno sam ahbabe u mojoj kafanici upitao a da šta misle da li bi se - u slučaju da umesto Visokog Vučića visoku stvar u svoje ruke preuzme Bik koji Sedi - Dačić pojavio kod Sarape sa perjanicom na glavi, tomahavkom u ruci i ratničkim bojama na licu. Odgovor je bio jednoglasan - bi.

Tako je to išlo sve do pičvajza u Ukrajini, kada je došlo do određenih smetnji na Visokim vezama. Od 24. februara naovamo, Dačić nikako da „izoštri sliku“. To se naročito videlo na snimku sa Visoke inauguracije - koji je postao viralan - na kojoj se vide Visoki Vučić, poslanici koji ustaju iz fotelja i frenetično aplaudiraju i Dačić koji - viđi vraga - sedi na tronu Kozačke skupštine.

E sad kako je, okrenut Dačiću leđima, Vučić video da Dačić sedi, ne znam, nije ni važno - visoke oči na leđima su problem njegovih konkurenata - kako god, Vučić se okrenuo i Dačića ošinuo jednim strogim pogledom, posle čega je bivši predsednik Skupštine, nonšalantno ustao i zavodljivo se smešeći zakopčao sako. U prevodu sa Dačićevog body languagea na kolokvijalni srpski, osmeh je govorio: preturiću ja i ovo preko glave.

Valja napomenuti da Dačić prvobitno nije ustao, ne zato što je mislio da ga Vučić, okrenut leđima, neće videti, nego zato što je mislio da njemu iza leđa sedi Putin, a da to Vučiću neće promaći.

Bio je to poveliki zajeb u računu, verovatno (mada ne obavezno) privremen. Nije prošlo mnogo vremena, a sa Visoke adrese je na Dačićevu adresu stigao (polu)katil-ferman u kome je pisalo da „ako SNS i bude u koaliciji sa SPS-om u varoši beogradskoj, to ne znači da će SPS (čitaj: Dačić) išta dobiti na vladi“. Još je zlokobnije zazvučalo upozorenje da je Dačić, ako mu je volja, vlastan da u Beogradu napravi koaliciju sa opozicijom. Oj, Rembase, Rembase.