FAMOZNO SVETISLAV BASARA: Gori DSS
Doći će dan - a možda nije ni daleko - kad će žitelji Euromahale i Krugova Dvojke Visokog Vučića praviti od istog ovog blata u koje ga sada uvaljuju. I neće Visoki biti prvi. To je u Srbiji dijalektička nužnost.
Tu ni moja neznatnost nije izuzetak. Ne tako davno, čim je zglajzala, od blata sam počeo praviti Ljilju Smajlovićku, koja je - svim svojim manjkavostima uprkos - uspela da Politiku integriše s Rotopalankom, ali tako da „najstariji dnevni list na Balkanu“ bude čitljiv i da donekle podseća na Politiku iz njenih najboljih dana.
Došlo je, izgleda, vreme da i Koštunicu počnem praviti od blata. Kad se, nakon obavljenog zadatka - i neprelaska cenzusa - Referendumski Lopov penzionisao, a DSS na podobije sestre bliznakinje DS-a prdnuo u čabar, bio sam čvrsto uveren da se Srbija zauvek kurtalisala jedne velike bede. Ostalo je tu još iha-ha beda. Ali, jbg, i to je bilo zaubar.
Pre nego što pređem na temu naše današnje kolumne, najpre ću objasniti zašto sam, na veliko ibretenije i Slavskog Pojasa - i nešto manje ibretenije Euromahale - DSS i njenog Gama-mužjaka smatrao najvećom srpskom bedom, većom od radikala, mnogo većom od SPS-a, i neuporedivo većom od SNS-a.
Evo zašto. Zato što su DSS, njegov Kriesleiter, da pomenem i Kreisleiterovog arhiahbaba Jankovića, uspevali da najretrogradniji, najzatucaniji, najćiftinskiji, najšovinističkiji i najpolutanskiji čaršijski duh upakuju u „građansko“ ruho, a da seriju državnih udara, muljavina, lopovluka predstave kao legalizam. Savršen politički zločin, krunisan streljanjem Zorana Ðinđića. Čija će politička pozadina - umal, grešna mi duša, ne napisah „guzica“ - ostati zauvek neistražena.
Sa radikalima se sve zna. To što se zna ništa ne valja, ali se vidi iz aviona da ništa ne valja. Nešto manje se zna sa socijalistima, ali samo kad su tokovi novca u pitanju, sve ostalo je na izvol’te. Crvena ruža u zapučku, značka Srbije na reveru, kilo jagnjećeg, litar belog i sifon sode, samo jaši, mi smo naši, čiča, miča i gotova priča.
Zna se i sa Boškićem Obradovićem i sa Micom Zavetnicom. Govore ono što misle - zasad, na sreću, ne rade - i imaju svoju ograničenu klijentelu, odnedavno i poslaničke grupe, a ja vama kažem - i za tačnost informacija garantujem - da su i Boškić i Mica neuporedivo manje toksični nego što je bio Koštunica, ali budući da nemaju varoškog „šlifa“, nemaju prođu u srbskoj „građanskoj“ čaršiji.
Nastavljač tradicije DSS-a, za koji sam pogrešno mislio da je nestao sa lica sveta, Miloš Jovanović neupredivo je toksičniji od Koštunice, samo mu istorija još uvek nije pružila šansu i još se nije pojavio neki novi Ðinđić koji će ga dovesti na vlast, kao što je - na svoju i Srbijinu nesreću - uradio onaj ubijeni.
Rečeni Jovanović u intervjuu Politici kaže da je DSS nazvao „novi“ zato što je sada 2022, a ne 1992 - tu se zajebao u hronologiji, za DSS je uvek 1903. - a zato da bi napravio „otklon“. Od čega? Novi DSS nije noviji od starog, on je naprosto gori i zato mu predviđam blistavu mračnu budućnost.
JAKA PORUKA PREDSEDNIKA VUČIĆA: Znate koja ptica se popne orlu, pa ga kljuca stalno?