FAMOZNO SVETISLAV BASARA: Autošovinizam
Novonačalnik varoši Beograda Aleksandar III Šapić u suštini je G-Drive Savo Manojlović. Hoću da kažem, iako je politički uspešniji od Sava i ima nešto više oktana, sve ostalo je manje-više isto - mislim tu na politički analfabetizam i sklonost ispaljivanju stereotipa i opštih srpskih mesta.
Ipak, dajmo Šapiću grace period od 100 dana - kako čujem, teško da će mu više i biti dato - pa razmotrimo neka od prvih gradonačelnikovih obećanja, poteza, najava (i pretnji) iznesenih u inauguracionoj govoranciji, npr. da će Beograd biti šampion, a da će u takozvanim saobraćajnim špicevima biti zabranjena vožnja automobilima u kojima se vozi samo jedna osoba.
Ko biva, glagolji Šapić, ako se beogradskim ulicama budu kretali automobili sa najmanje dva ili više putnika, emisija štetnih gasova biće znatno smanjena. (Offline: jebo pas mater prvom ko je u Srbiji lansirao ideju ekologije.)
Ukoliko gradonačelnikova ideja „zaživi“ - a ne vidim šta će joj (osim zaborava) stati na put da zaživi - biće to čist autošovinizam. (Abu Ćirjak, reaguj, ne oklevaj.) Saobraćaj u prestonoj Megakasabi jeste haotičan, prava je muka duhu, valjalo bi, fakat, nešto preduzeti, na primer, potpuno zabraniti saobraćaj u užem centru. Ali zabraniti kretanje automobilima u kojim sedi samo jedan čovek možda jeste u duhu principa srpske sabornosti - svi Srbi u jednom autu - ali je ipak čist idiotizam.
Evo zašto. (Iz ličnog ugla, naravno.) Moja je, recimo, neznatnost pod relativnu starost - tj. u dubokoj mladosti - položila vozački ispit i kupila krntiju upravo u vreme kad su počele stravične saobraćajne gužve, a gradski, prigradski i međugradski saobraćaji postali mučilišta. Pisac hoće da kaže da je auto kupio upravo zato da bi se vozio sam (ili u društvu bliskih osoba) umesto da se tiska po smrdljivim i pretrpanim gradskim autobusima ili da relaciju između Beograda i Užica (186 km) prestoji na jednoj nozi u nužniku brzog (do moga) voza.
Ako je na početku epidemije „zaživela“ zabrana kretanja licima starijim od 65 godina, lako bi se moglo dogoditi da „zaživi“ i ova autošovinistička zabrana. Sasvim je drugo pitanje kako je sprovesti u delo. Da li po raskrsnicama postaviti kontrolore - koji će biti plaćeni po učinku, tj. po broju prijavljenih auto-samotnika - ili se osloniti na savesne građane koji će besplatnim pozivima cinkariti auto-moto samotnike.
Šta raditi u situacijama kad neko nekim neodložnim poslom mora da se odveze od tačke A do tačke B? Da li da zamoli članove familije ili komšije da se povezu s njim, ili da pre nego što stigne do kontrolnih punktova sakuplja putnike po autobuskim i tramvajskim stanicama.
Problem sa Aleksandrom Šapićem je to što, za razliku od ex lordmera Radojičića, gori od želje da radi, što ne bi bio problem - bio bi pravi bingo - kad bi znao šta (i kako) da radi, a tek ne bi bio problem kad bi regulaciju saobraćajnih (i svih drugih) problema prepustio ekspertima koji znaju kako se to radi.
NIMALO SE NISMO UPLAŠILI SILEDŽIJA, NE DAMO IM SRBIJU! Vučić se obratio građanima: Srbiju im nećemo dati nizašta na svetu, jer Srbiju volimo više od svega