Nisam imao mrvu dileme u sebi kada sam javno na TV Pink ponudio predsedniku Vučiću da dam ostavku na mesto člana predsedništva u Srpskoj naprednoj stranci, a ujedno je nudim i na poslaničko mesto. Stranku volim beskrajno i svestan sam ružnih stvari koje se trenutno pojavljuju u medijima, a vezane su za moj privatni posao advokata. Pošto ne želim da moja stranka trpi, ja osećam tu obavezu, jer me razjeda u duši sama pomisao da neko razmišlja na način da svojim delovanjem činim štetu stranci. Znam da ima takvih glasina i, evo, vrlo iskreno kažem da, ukoliko se u razgovoru s predsednikom stranke dođe do zaključka da tako nešto radim, iste sekunde idem da podnesem ostavke. Naravno, mnogi će reći: Šta imaš s njim da pričaš, što sam to ne učiniš? Imam puno toga sa njim da pričam, jer više od dve i po decenije s njim sam prošao štošta u politici, on mi je u životu pružio šansu da neko za mene čuje i pre nego što se sa njim posavetujem ne želim da učinim ništa ishitreno. Ali olovka je spremna i potpisi na ostavke odmah slede.

Dodatno, ponudio sam da, ukoliko bilo kada neki sudija ili tužilac, pa čak i ako izmisli priču, uperi prst ka meni i kaže da sam ga ikada pozvao na telefon da nešto utičem, da nekom nešto pretim, da ukaže da sam zloupotrebio funkcije u VSS i DVT tako što sam preko njih uticao na njihov rad, iste sekunde idem u Advokatsku komoru Beograda i ukidam svoju kancelariju. Neću više biti advokat. Da se razumemo, ta funkcija predsednika Skupštinskog odbora za pravosuđe, koja me je na osnovu Ustava delegirala da budem član VSS i DVT, samo mi je štetu i pakao u život unela. Da je sreće da se nikada toga nisam prihvatio. No, kako god, evo, javno sam ponudio da uništim egzistenciju moje porodice ukoliko neko bilo šta slično od onog što sam naveo ukaže da sam uradio.

Znači, gospodo, ja sam spreman sve što imam u životu u smislu profesionalnog poziva, što u politici, što u advokaturi, da stavim na kocku. Ponavljam, čak i ako neko izmisli priču o meni, jer time što će to uraditi neka pred Boga ode sa tom laži. Vaspitan sam da su čast i obraz nešto najbitnije. Dakle, spreman sam svoje egzistencije da se odreknem, spreman sam da mi porodica pati, ali ne dam na čast i na obraz. Svako ko me poznaje dobro zna kako živim, gde živim, da imam određene životne kodekse, da ne postoji ni promil šanse da učinim nešto što je nečasno ili protivzakonito, da prezirem funkcije i zvanja, da prezirem počasti, da živim mimo nabeđenog džet-seta i lažne elite, da ne postoji čovek koji ne može da me nasred ulice zaustavi i da ostane u razgovoru sa mnom koliko želi, da ne postoji osoba koja me je zamolila za pomoć, a da se makar nisam potrudio da joj objasnim da li mogu ili ne mogu da joj pomognem. Ne postoji onaj ko me poznaje, makar i površno, da će reći kako sam se obogatio u politici, kao što sam ubeđen da ne postoji osoba koja me je makar jednom upoznala, a da će uperiti prst ka meni i reći: Ej, ovaj voli kombinacije, ili sl. O meni uglavnom pišu i lupetaju sve i svašta oni koji me nikada u životu nisu upoznali, niti sa mnom jednu reč prozborili. Znaju to kako ovi moji iz vlasti, tako i ogroman broj njih u opoziciji s kojima sam poznanik, pa i više od toga, još od studija ili srednje škole.

Ponuda je na stolu, potpisi su spremni.