FAMOZNO SVETISLAV BASARA: Autohidrokefalnost
Odluka Sinoda SPC da posle višedecenijskog raskola prizna autokefalnost MPC jedina je dobra odluka koja je u Srbiji doneta u poslednjih četrdeset godina sopstvenom voljom, bez uticaja - bar vidljivih - kojekakvih sponzora i pokrovitelja. Pre desetak godina u tom razumnom crkvenom činu bih video predznak početka raspleta „godina rapleta“ - čijem zaplitanju je i SPC poprilično doprinela - ali stanje stvari je takvo da mi je sumnja svakim danom sve veća od nade.
Bilo je tokom tog dugog perioda još nekoliko dobrih odluka, ali sve su ili bile iznuđenje, donesene pod takozvanim moranjem, stavljanjem pred takozvani svršen čin, ili su (u slučaj petooktobarskog incidenta) brzo povučene i ugušene u krvi. No dobro, potezima dobre volje ne bi trebalo da se gleda zube.
Naravno, pojavilo se mnoštvo onih koji su zagledali i dublje. Bilo je prevdidovo da će nacionalni autohidrokefalisti, dilberi/ke (raznih boja), koji po beogradskim kafićima i mutlacima svaki dan prolivaju krv za Kosovo, zapasti u težak amok. Svi ti ljuti svetosavci i pravoslavci na ivici fundamentalizma (i nervnog sloma) tokom decenija - počev od devedesete godine, kad je crkva ponovo ušla u modu, pa do dana današnjeg - nisu utuvili jednu stvar: da verni narod i narodni tribuni nisu „vlasni“ da odluke Sinoda dovode u pitanje.
Mogu se te odluke nekom dopasti, nekom ne - meni se, recimo, mnoge nisu dopale - kako god, svi su u obavezi da ih prihvate. Zašto je to dobro i zašto tako mora biti, koga to interesuje nek se obavesti kod svog paroha, mi idemo dalje.
Osim usual suspectsa (poznatih redakciji, neki i organima gonjenja), odluku je doveo u pitanje i jedan unusual suspect, bivši kulturpopečitelj, Vladan Vukosavljević, poznat po tome što kad god nije u prilici da progovori na usta, progovori na dupe, i što - za divno čudo - mnogo bolje govori kroz dupe nego na usta.
Vukosavljevićevu otvorenu poslanicu Sinodu SPC - objavljenu na sajtu NSPM, gde drugde - pročitao sam do sada nepostojećom kritičkom metodom very far reading.
Većinu pompeznog, a nesuvislog teksta, fakat, treba čitati sa što veće daljine, ali neke rečenice ipak upadnu u oko. Poput, recimo, ove: „Da li je, makar i sasvim nehotično, SPC ostvarila antisrpske snove i vizije Broza i Avnoja o trajnom proterivanju srpske istorije i kulture iz Makedonije“?
Makedonska i srpska istorija i kultura jesu bliske i tesno isprepletane, ali jedna je srpska, druga makedonska, iako meni u oba slučaja smeta što nisu malčie više svetske, a naše. Autokefalnosti pak makedonske crkve što se tiče, protiv njenog priznanja od strane SPC mogu se buniti samo gulanferi/ke koji pojma nemaju - niti ih za to boli qwrz - kroz kakve su sve muke i šikaniranja prolazili Srbi, ali i mnogi Makedonci odani SPC. Odluka SPC da prizna MPC je ućutkala makedonske ekstremiste, naše je dodatno razjarila.
VUČIĆ RAME UZ RAME SA SVETSKIM LIDERIMA: Predsednik na Samitu Evropske političke zajednice o ozbiljnim izazovima i sukobima sa kojima se suočava ceo svet (FOTO)