Nema druge nego da na Najvišu Adresu uputim žalbu na drljavost beogradskog Prekršajnog kadiluka ili Budžeta Republike Srbije, neka se kadiluk i budžet dogovore koje je odgovoran za brljotinu.

Nemojte u brzini na zlo i hitrini na grabež pomisliti da od Vrhovne Adrese tražim da mi u znak zahvalnosti što sam mu „korisniji od Laze Ristovskog“ (Z. Lutovac) nešto „sredi“ ili da nešto gurne pod tepih, ne, od Vrhovne Adrese (tj. od samog njenog pomena, od koga se tresu birokratske gaće) očekujem da mi omogući da na silu boga platim novčanu kaznu koju mi je Kadiluk odrapio, koju sam uredno uplatio, ali koja, zbog brljotine N. N. lica, nije stigla na račun primaoca, tj. Republičkog budžeta, čime je isti oštećen za 11.000 RSD, a zbog čega bi moja neznatnost mogla imati problema sa organima gonjenja. (Glasovi drkadžija iz offa: „Ne bi ti bio prvi put.“)

Evo o čemu se radi. Dana tog i tog poštar mi uruči rešenje beogradskog prekršajnog kadiluka tog i tog koji mi je odrapio kaznu od 10.000 RSD - plus 1.000 za sudske troškove, plus oduzimanje četiri tzv. boda - zbog nekog davnog prekoračenja brzine, koje sam već i zaboravio, ali koje spora, ali dostižna pravda nije zaboravila. Što je, fakat, pravedno.

Istog dana u lokalnoj menjačnici uredno uplatim kaznu i - poučen rđavim iskustvom - mimo običaja još urednije sačuvam potvrde o uplati, da ne bih opet došao u situaciju od pre desetak godina, kad sam zbog istog prekršaja uredno uplatio kaznu da bih posle nekoliko meseci dobio poziv na odsluženje petodnevne robije zbog „neplaćanja kazne“.

Pukim slučajem potvrdu sam bio sačuvao, pa sam se s dokaznim materijalom pojavio na nadležnom mestu, na kome sam dobio sledeći odgovor - „uplata greškom nije proknjižena“.

Idemo dalje. Nekoliko dana po uplati kazne, svratim u inkriminisanu menjačnicu da platim neke komunalne račune, gospođa iz menjačnice mi kaže: „Pre neki dan ste dali pogrešan poziv na broj, uplata nije primljena.“ Čekajte malo, rekoh dami, nikakav poziv na broj nisam davao, vašoj uposlenici sam podastro obrasce za uplatu priložene uz rešenje, možebiti da je mlada dama pogrešno ukucala brojke.“

Možebiti, reče šefica menjačnice, donesite vi obrasce, pa ćemo proveriti. Vratim se ja kući po teškoj vrućinčini - nije to baš blizu - donesem obrasce, vlasnica izvrši proveru, ustanovi da nema greške. Ode i korak dalje pa napiše email nadležnoj adresi da se obavesti gde je zapelo, da bi posle nekoliko dana od nadležne adrese dobila odgovor da greškom (opet greška) u pozivu na broj nije promenjen broj 501, zbog nečeg vrlo važan. U odgovoru nije bilo naznačeno koji je broj pravi, ni postoji li uopšte. Očekujem od Visoke Adrese da izvrši politički pritisak - ni šamarčina ne bi bila naodmet - na nadležno lice da mi na email adresu (poznatu redakciji) dostavi broj na koji će leći moja uplata, koja danima lebdi u bespućima platnog prometa. U suprotnom - otići ću pred Budžet Republike Srbije i pljunuti mu pod prozor.