FAMOZNO SVETISLAV BASARA: Beogradska pravda
Prilikom redovne sedmične inspekcije sajta NSPM - koji je zbog vanredne ratne situacije privremeno ukinuo sportsku rubriku i čitulje - obavestih se da Đole Vukadinović nije zadovoljan razvojem situacije na ukrajinskom bojištu. Takođe se obavestih da je zabrinutost prethodno podelio sa čitaocima Politikine Rotopalanke, koja bi - da je Srbija upola suverena koliko Rusija - morala ili da ponese oznaku „strani agent“ ili da bar promeni ime u „Beogradska Pravda“. Kakva vremena idu, uskoro bi mogla postati Ženmin žibao na ćirilici.
Šta, dakle, kaže Đole? Isto što i Milinčićka, samo na filosofski način. Kao zagovornik jezgrovitosti tipa „krk u pizdu“, Vukadinović već u prvoj rečenici, takoreći s vrata, svoju meku moć - umal ne napravih frojdovsku omašku, pa napisah „meki qwrz“ - trpa u jednu rečenicu. „Hajde da kažemo u jednoj rečenici“, kaže Đole. „Zasad pobeđuju Rusi, ali na poene, neatraktivno i sporo, a kraj se još ne vidi.“ (Krv ti jebem.)
Đole je izgleda očekivao atraktivnu ratnu pobedu nokautom u drugom minutu prve runde, što ne bi bilo ni po jada da isto to nisu očekivali i kremaljski warlordi. Dogodio se, međutim, neki golem zajeb u računu, pa se boks meč odužio, a kraj se, što reko Đole, ne vidi. Kremaljski stratezi (teške li reči) očigledno nisu čitali - a izgleda da ni Đole nije čitao - generala-filozofa Fon Klazuevica, koji kaže da je „rat produžetak politike nasilnim sredstvima“.
Pisac je hteo da kaže da najpre moraš imati nekakvu politiku, pa je onda - ako stvar zapne - nametnuti ratom. Ćorav je posao povesti rat pa posle praviti politiku. Kremaljski stratezi su napravili istu grešku - koju, iz nekih razloga, od njih nisam očekivao - kao ovdašnji bašibozuk, agra i brabonjci koji su, sa arsenalom smešnim u odnosu na ruski, bili naumili da obnove Dušanovo carstvije.
Kao pariski šesetosmaši i sprski brabonjci, i kremaljski warlordi su zapravo hteli nemoguće. I hteli su ga odmah. Nokautom. Hteli su, naime, da vrate prošlost tako što će vojnom silom zaposednuti prostor. Jbg, vreme ko vreme, prošlo. U takvim poduhvatima vojna nadmoć - pa čak i zaposedanje prostora - ne znače ništa, a stvar završava onako kako završavaju plastičnooperativni pokušaji vraćanja mladosti - tako što podmlađenoj dami u avionu eksplodiraju silikonske sise ili joj otpadne nos.
Psihoanaliza žudnje za nemogućim, tj. za povratkom u mladost (ili imperijalnost) predaleko bi nas odvela. Nemojmo i mi tražiti nemoguće. Za razliku od dnevnopolitičke Milinčićke, Đole - ipak je završio filosofiju - sagledava da na njegovu veliku žalost, nespektakularna „pobeda na poene“ krije mnoge opasnosti.
Po Rusiju, ne po Đoleta. On je bezopasan. Vidi Đole - mada ni pod mukama ne bi priznao - da „širenju ruske zone bezbednosti“ nema kraja i da bi to moglo završiti „definitivnim urušavanjem ruskog vojnog i državnog autoriteta i svim mogućim posledicama koje iz toga mogu proizaći po opstanak ruske države.“ Jebo je Đole čvorka ako ga Milinčička prijavi „tamo gde treba“.
"MI NEĆEMO KAO AMERIKANCI DA UPADAMO NA UNIVERZITETE!" Vučić: Jedino mi je žao studenata koji žele da uče! (VIDEO)