FAMOZNO SVETISLAV BASARA: Bio, bilo il’ ne bilo
Prilikom redovnog obilaska Politikine Rotopalanke pažnju mi privuče drečeći, polupismen naslov, citiram: „Vučićevo povlačenje bio bi politički zemljotres“. U (malo) boljim vremenima Rotopalanka je imala lektore koji su strogo vodili računa o upotrebi prošlog vremena glagola „biti“. Npr. ako je drug Tito bio u nekoj poseti, nije se smelo pisati „drug Tito je bio“ - iz toga svašta može da ispadne u slovoslagačnici - nego je valjalo pisati „bio je“.
U još bolja vremena Rotopalanka je imala i urednike političke rubrike koji su, ako bi im neki nepismenjaković doneo članak u kome je „povlačenje bio“, nepismenjakovića hvatali za uvo, šutnuli ga u guzicu i slali na Bajlonijevu pijacu da izveštava o cenama paradajza i zeleniša.
Dosta gramatičkih zakeranja, prelazimo na „meritum stvari“. Vučić, naime, već mesecima, ako ne i godinama, najavljuje povlačanje sa čela stranke, i to toliko odlučnim tonom da po svemu sudeći misli ozbiljno. Mogu samo misliti sa koliko nade Vučićeva lojalna konkurencija - koja se iz nejasnih razloga naziva opozicija - očekuje Visoko povlačenje koje bi vaistinu „bio“ zemljotres.
Ta konkurentska nada je rođena sestra nade u srpskog Krivokapića ili Stanivukovića. U suštini to je vlaška magija, očekivanje da protivnik sam sebi smrsi konce ili da mu konce smrsi neko „spolja“. Ovako teče misaoni tok zinulih konkurentskih guzica: čim ode Vučić, eto praznog prostora u koji ćemo mi uskočiti.
S obzirom na biblijske razmere konkurentske tupoumnosti - od koje je veća samo konkurentska neorganizovanost i drljavost - kao i na apsolutnu marginalizovanost liberalno-demokratskih politika, listen to uncle Bas: za opšte dobro, uključujući i Vučićevo i konkurentsko dobro, najbolje rešenje je da - dok se drugačije ne naredi - Vučić ostane tu gde jeste. Sledi eksplikacija: koliko god se carstvije Vučićevo ne sviđalo cincarsko-kalburskoj mahali Kitaj Goroda i Krugovima dvojke - ne sviđa se, konačno, ni meni - SNS i prateći zanosači muda su jedina organizovana politička formacija u Srbiji. Posle njih - a i oni imaju kraj kao sve što je lepo - više neće biti nikog sposobnog da podeli brašno i zejtin. Za tačnost informacije garantujem.
Ali to nije manjkavost SNS-a - još manje šansa za konkurenciju - nego (verovatno nerešivi) problem beznadežne nedovršenosti srpske države, na koju je Ðinđić ukazivao još od sredine osamdesetih, koju je pokušao da dovrši, da bi - nakon što su ga Kitaj Gorod, Euromahala, nezavisni intelektualci mesecima saborno pljuvali i satanizovali - bio javno pogubljen metkom u leđa.
Nego, šta ja kažem; hoće li se Vučić povući sa partijskog prezidencijalnog mesta. Može biti, štaviše verovatno. Ali to uopšte ne znači da će ispustiti konce iz ruku. Najavom odlaska - i užasom praznine koji je obuzeo članstvo - samo ih je čvršće vezao za sebe. Nikakav mu problem neće biti da konce vuče sa pozicije predsednika mesne zajednice Mali Mokri Lug.
"MI NEĆEMO KAO AMERIKANCI DA UPADAMO NA UNIVERZITETE!" Vučić: Jedino mi je žao studenata koji žele da uče! (VIDEO)