Znamo da srpske main stream elite, kako kulturne i političke, tako i crkvene - osim kad im to odgovara - simfonijski ne daju pet sitnih para za zemaljske zakone, manje je poznato da ne haju ni za zakone fizike, npr. za zakon akcije i reakcije, koji, između ostalog, kaže, citiram: „pri dejstvu sile uvek se javlja i druga sila, istog pravca, ali drugog smera“.

Za razliku od državnih zakona, zakon akcije i reakcije nije moguće izvrdati ni u svetu empirije, ni u svetu politike. Avaj, mi koji možemo i ono što ne možemo i kojima niko ništa ne može jer smo jači od sudbine čvrsto verujemo da je moguće izvesti neku akciju bez reakcije.

Uzmimo primer. Nedavno sam iz obično dobro obaveštenog CG izvora doznao da je prigodom vozdviženija Joanikijevog Porfirije bio naumio da na Cetinje krene sam - što liči na njega - ali da ga je združena Udba obrlatila pričom o snajperskoj sačekuši.

Da je postupio kako je bio naumio, Porfirije bi barikade prošao kao nož kroz maslac, vozdviženije Joanikijevo bi bilo obavljeno u relativnom miru Božjem, neke bi napetosti ostale, ali bi se reakcije na siledžijsko ponašanje Dritana Bajramovića - pardon, Abazovića - olupale o Dritanovu glavu. Ovako su se - kako ćemo videti - olupale o glavu SPC. Ali tako to ide kad - iz razloga nepoznatih redakciji - crkvena posla prepustiš Udbi, Boratu Krivokapiću i Dritanu Abazoviću.

Od Joankijevog vostoličenija naovamo, Cetinjski manastir po sili reakcije obitava u statusu sinagoge u Pojasu Gaze. Izložen je raznoraznim netrpeljivostima, opstrukcijama, otvorenoj mržnji i raznoraznim provokacijama, poput zapandrčivanja crnogorskih državnih barjaka na manastirske zidine.

Je li to OK? Nije! To je reaktivna provokacija, komitsko lice četničkog primitivizma. Ali viđi sad vraga. U podvižničkom žaru N. N. cetinjska monahinja je strgla barjak, bacila ga na zemlju i - viđi tek sad vraga - popila krivičnu prijavu za „povredu ugleda Crne Gore“. Tako bi u Srbiji prošli i neki katolički fratar ili hodža koji bi demonstrativno bacili srpski barjak na zemlju. Tako je svuda na svetu.

Idemo dalje. Za razliku od prvog oka u glavi - ćoravog, ako mene pitate - institucije u Crnoj Gori su se izborile za zavidan stepen autonomije u odnosu na Bajramoviće (svih boja), pa je tako neki nadzorni policajni organ napravio pitanje - na koje će morati biti dat odgovor - po kom je to pravu helikopter u kome je Porfirije uleteo u crnogorski vazdušni prostor i nepropisno sleteo na mesto nepredviđeno za ateriranje stranih letelica (svih boja).

Velika je verovatnoća da će biti sudski uglavljeno da su Porfirije & Co u Crnu Goru ušli kao, božemeprosti, neki VIP ilegalni imigranti. Džaba je tu (u suštini dobra) namera da se smandrljanjem i tajnovitošću potpisivanja Temeljnog ugovora izbegnu dodatne „tenzije“, ako se pritom postupa mimo zakona. Džaba i što je Joanikiju došlo iz dupeta u glavu - dalek je to bio put - da se mora pribeći „kontroli štete“, pa je onako benevolentno dopustio mogućnost da se neko - ko li, bože - „oseća Crnogorcem“. Prekardaših. Nastavak u sutrašnjem broju.