FAMOZNO SVETISLAV BASARA: Fanatizam i fantastika

Za početak, evo jedne definicije fanatizma iz N. N. pera. „Fanatizam“, piše pero, „počinje zanesenošću nekom idejom ili verovanjem koje nema racionalno uporište niti naučno, versko ili ideološko opravdanje. Svi fanatici (razlikuje ih samo tematika kojom su opsednuti) to su postali iz istog razloga: nesposobnost razlikovanja bitnog od trivijalnog, stvarnog od nestvarnog, simboličkog i metaforičkog od činjeničnog.“

Nema patrijarhata tamo gde se očevi, makar i u psovkama, trpaju u bulju, zar ne. Pogrešno bi, međutim, bilo zaključiti da je Kodža Miloš bio tobžija ili - daleko bilo - furundžija. Daleko od toga. Bio je izraziti vaginofil, ali svoje heteroseksualne - umal’, grešna mi duša, ne napisah „ortodoksne „ - niske strasti nije zadovoljavao na patrijarhatom propisan način, dakle isključivo u bračnoj ložnici, nego je guzio sve žensko pred sobom. Kneginji Ljubici to nije bilo pravo, pa je nekom zgodom u dvorištu konaka hicem iz pištolja ubila jednu od Kodžinih omiljenih suložnica. Čist matrijarhat.

Kodža se jeste sprdao sa Srbima koji su u (tada još uvek) turskom Beogradu pravili karijere na način istovremeno sličan i različit načinu na koji se danas prave karijere. Tadašnjim karijeristima su se age zavlačile u bulje, današnji se uvlače u visoka dupeta. Jeste se, kažem, Miloš sprdao sa adžuvanima. Ali nije zabeleženo da ih je progonio.

Neke druge seksualne devijacije Kodža je vrlo strogo kažnjavao. Incest, na primer. U tadašnjoj, naime, patrijarhalnoj Srbiji nije bilo ništa neobično da pater familijas naguzi ćerku. Kodža je takve po kratkom postupku vešao o kragujevačku čuvenu krušku, koja je vo vremja ono bila garant stabilnosti. Ponekad pomislim da je šteta što se kruška osušila.

Ne mogu, naravno, dokazati, ali tvrd vam stojim da bi Pahomije, da je nekim slučajem početkom XIX veka uradio ono što je uradio krajem XX - i da je to Kodža saznao - završio na krušci.

A zar zbog simfonije države i crkve, Kodža ne bi izgladio stvar i zastario slučaj. Jok. Ovako je, vo vremja ono, izgledala simfonija crkve i države. Dođe neki pop u konak da nešto moljaka, ode nekim poslom u Kragujevac, ostavi evanđelje u konaku, a Miloš naredi pisaru da na prvu stanu napiše, citiram, „pop taj i taj jebo kobilu u dupe“.