BEZ RUKAVICA: U nešto se udarati mora

Ne pada sneg da pokrije breg, nego da svaka zverka pokaže svoj trag.

Ili Vuk Jeremić. Vedrana Rudan rekla bi za njega: „Onanista!“ Ali, i on je - hvala Evroprajdu na tom saznanju - čvrsto odan tradicionalnim srpskim porodičnim vrednostima. Zato bi zabranio Evroprajd ali, pazi ovo, „s objašnjenjem da se to čini iz epidemioloških razloga“. I Boškić je, naravno, da se policija pusti na paradere.

Ali jesu li ovi dilberi (značenje: ljubimac, miljenik) uistinu gadljivi na osobe homoseksualnih sklonosti? Je li Vuk, dok je bio diplomata o našem trošku, odbijao da primi ambasadore koji su u Beograd dolazili sa svojim istopolnim partnerima? Naravno da nije! A je l’ se Boško namrštio dok je ljubio vladičansku ruku koja je možda nekoliko sati ranije milovala mlade đakone? Odgovor je: naprotiv! Na licu mu se videla milina...

Čemu onda pobuna protiv Evroprajda?

Zbog sira, vojne muzike... i političkog rejtinga, onako kako ga zamišlja neuka Marica.

Jer, i jedan i drugi, i ostali njima slični, znaju da ovih dana, i nedelja, i godina... jezive slučajeve porodičnog nasilja čine upravo ti što se kunu u „srpsku tradiciju braka“ i svoju „normalnost“. Boškić, Vuk i kompanija računaju da su im to sigurni glasovi, a računica ima je ovakva: „Venčana žena ili peder, u nešto se udarati mora!“

Dobro, ali šta mi imamo s tim?

Ako smo pederi, imamo garantovane batine, a možda i zatvaranje u žicu „iz epidemioloških razloga“.

Ali na gubitku smo i ako nismo, a najbolje je to ilustrovala (pazi sad!) Zavetnica Milica Ðurđević Stamenkovski: „Je l’ mi to treba da dovlačimo policiju u Beograd da čuvaju ljude koji dolaze da provociraju umesto da brinemo o našem narodu, da čuvamo Kosovo?“

Ovome se nema šta prigovoriti. Činjenica je da jalove diskusije o Evroprajdu - manifestaciji koja komfor Beograđana neće ugroziti više od maratona, biciklističke trke ili (čujemo grmljavinu!) promocije nove generacije kadeta... i mnogo manje od (i munje i gromovi) od povorki navijača - unose podele i napetost u državi u trenutku kad se ta država suočava sa ozbiljnim izazovima na međunarodnom planu. Kosovo, sankcije, energetska kriza... sve se skupilo u narednih desetak dana, a dilberi zazivaju proteste i nerede.

I Milica Zavetnica je u pravu kad kaže da nam je policija potrebnija u Raškoj, ali pamet ovakvih političara ne doseže do zaključka da baš zbog toga ne treba paliti vatre u Beogradu!

Neka šeta sve što treba da šeta.

A ako je baš do udaranja, eto glave, eto zida.

(Ne ženine glave, pobogu, vaše!)

N. N.