FAMOZNO SVETISLAV BASARA: JESENJA ŠKOLA 3
Osim odvajanja crkve i države - koje je u Srbiji još uvek nemoguća misija - ključna stvar u procesu zavođenja pravnog poretka je jedna još nemogućija misija - odvajanje države od naroda, u smislu u kome se reč „narod“ shvata i koristi u ovdašnjem političkom rečniku.
Često ćete čuti Vulina kako sav ozaren s ljubavlju usklikne „Vučić je predsednik svih Srba“. Čini mi se da to laska i Vučiću, koji, fakat, ima legitimitet neposredne izabranosti. Ali razmotrimo malčice stvar. Sve da Vučić ima i formalni legalitet, tj. prava odlučivanja koja bi mu Ustavom zagarantovao predsednički sistem (o kome posle) - ni tada ne bi bio predsednik ne samo svim nego ni jednom jedinom Srbinu, nego bi bio Predsednik Republike Srbije.
Za razliku od monarhija utemeljenih na principima odanosti i časti, u kojima je kralj doista kralj svakom podaniku ponaosob - a u Engleskoj istovremeno i poglavar crkve - republika je društveno uređenje zasnovano na depersonalizaciji političkih odnosa. Monarhije inače nisu završile u ropotarnici istorije - ili se tamo gde još postoje praktično pretvorile u republike - zato što su same po sebi bile loše društveno uređenje - mada ih je bilo svakakvih - nego zato što je u ljudima zamrlo osećanje časti i odanosti.
Da pojednostavimo: u monarhiji se kralju da reč da će ovo ili ono biti urađeno i kralj tu stvar smatra završenom. U republikama nije tako (i dobro je da nije tako). Republike ne rade na principu lične odanosti i ljubavi prema određenoj ličnosti, nego na principu čist račun - duga ljubav. Tu se sve stvari rade prema slovu zakona. Koji važe i za predsednika republike u predsedničkom sistemu, jer je u republikama suveren, naravno vrlo, vrlo apstraktno, famozni narod.
Predsednički sistem daje legalitet predsedniku koji legitimitet crpi iz pobede na neposrednim izborima. U tom sistemu, koji sam po sebi nije garancija kvaliteta, nema tzv. izvršne vlasti ni premijera - Brnabićka bi ostala bez posla - nego predsednik sastavlja kabinet, kreira politiku, donosi odluke, seče uši, krpi dupe, a ministri rade ono što im ime i kaže u prevodu - poslušno sprovode politiku u delo. Naravno, u granicama svojih mogućnosti.
Prelazimo na stvar. Zbog mnoštva istorijskih i psiholoških faktora i okolnosti, premijerski sistem u Srbiji ne samo da je neodrživ nego i je nefunkcionalan. Od nastanka Srbije - neki cinik bi rekao pa do kraja sveta - srpska politička posla uvek vodi jedan jaki čovek, koji ponekad obnaša funkciju knjaza, ponekad kralja, ponekad maršala, ponekad premijera, a moja neznatnost u šali zna da kaže da se na suštini stvari ič ne bi promenilo ako bi neki jaki čovek sa smislom za humor političku svemoć distribuirao s položaja predsednika mesne zajednice Mali Mokri Lug.
Ako je legalizacija prostitucije donela mnoge blagodati - i gotovo iskorenila triper i sifilis - koliko bi tek legalizacija predsedničkog sistema doprinela legitimizaciji faktičkog stanja stvari. Opet prekardaših. Sledi nastavak.
NA ISTOM ZADATKU Vučić ih uċutkao rezultatima, pa potegli ljubitelje stranih para CRTU da vređa! Vlast nazvali ološem i udaraju najniže - NA PREDSEDNIKOVOG SINA