FAMOZNO SVETISLAV BASARA: JESENJA ŠKOLA 3
Osim odvajanja crkve i države - koje je u Srbiji još uvek nemoguća misija - ključna stvar u procesu zavođenja pravnog poretka je jedna još nemogućija misija - odvajanje države od naroda, u smislu u kome se reč „narod“ shvata i koristi u ovdašnjem političkom rečniku.
Često ćete čuti Vulina kako sav ozaren s ljubavlju usklikne „Vučić je predsednik svih Srba“. Čini mi se da to laska i Vučiću, koji, fakat, ima legitimitet neposredne izabranosti. Ali razmotrimo malčice stvar. Sve da Vučić ima i formalni legalitet, tj. prava odlučivanja koja bi mu Ustavom zagarantovao predsednički sistem (o kome posle) - ni tada ne bi bio predsednik ne samo svim nego ni jednom jedinom Srbinu, nego bi bio Predsednik Republike Srbije.
Za razliku od monarhija utemeljenih na principima odanosti i časti, u kojima je kralj doista kralj svakom podaniku ponaosob - a u Engleskoj istovremeno i poglavar crkve - republika je društveno uređenje zasnovano na depersonalizaciji političkih odnosa. Monarhije inače nisu završile u ropotarnici istorije - ili se tamo gde još postoje praktično pretvorile u republike - zato što su same po sebi bile loše društveno uređenje - mada ih je bilo svakakvih - nego zato što je u ljudima zamrlo osećanje časti i odanosti.
Da pojednostavimo: u monarhiji se kralju da reč da će ovo ili ono biti urađeno i kralj tu stvar smatra završenom. U republikama nije tako (i dobro je da nije tako). Republike ne rade na principu lične odanosti i ljubavi prema određenoj ličnosti, nego na principu čist račun - duga ljubav. Tu se sve stvari rade prema slovu zakona. Koji važe i za predsednika republike u predsedničkom sistemu, jer je u republikama suveren, naravno vrlo, vrlo apstraktno, famozni narod.
Predsednički sistem daje legalitet predsedniku koji legitimitet crpi iz pobede na neposrednim izborima. U tom sistemu, koji sam po sebi nije garancija kvaliteta, nema tzv. izvršne vlasti ni premijera - Brnabićka bi ostala bez posla - nego predsednik sastavlja kabinet, kreira politiku, donosi odluke, seče uši, krpi dupe, a ministri rade ono što im ime i kaže u prevodu - poslušno sprovode politiku u delo. Naravno, u granicama svojih mogućnosti.
Prelazimo na stvar. Zbog mnoštva istorijskih i psiholoških faktora i okolnosti, premijerski sistem u Srbiji ne samo da je neodrživ nego i je nefunkcionalan. Od nastanka Srbije - neki cinik bi rekao pa do kraja sveta - srpska politička posla uvek vodi jedan jaki čovek, koji ponekad obnaša funkciju knjaza, ponekad kralja, ponekad maršala, ponekad premijera, a moja neznatnost u šali zna da kaže da se na suštini stvari ič ne bi promenilo ako bi neki jaki čovek sa smislom za humor političku svemoć distribuirao s položaja predsednika mesne zajednice Mali Mokri Lug.
Ako je legalizacija prostitucije donela mnoge blagodati - i gotovo iskorenila triper i sifilis - koliko bi tek legalizacija predsedničkog sistema doprinela legitimizaciji faktičkog stanja stvari. Opet prekardaših. Sledi nastavak.
"MI NEĆEMO KAO AMERIKANCI DA UPADAMO NA UNIVERZITETE!" Vučić: Jedino mi je žao studenata koji žele da uče! (VIDEO)