MILOVAN JOVANOVIĆ: Restart iranskog nuklearnog sporazuma
Predstavnici SAD i Irana punih 16 meseci, uz posredovanje EU, pregovaraju u Beču o obnovi iranskog nuklearnog sporazuma. Sporazum poznat kao Zajednički sveobuhvatni plan akcije (JCPOA) sklopljen je 2015. između Irana i P5+1 (pet stalnih članica SB UN plus Nemačka) sa ciljem ograničavanja iranskog nuklearnog programa.
Bio je to dobar i pragmatičan aranžman i sve je funkcionisalo kako je planirano. Međutim, na nagovor svog savetnika Džona Boltona i državnog sekretara Majka Pompea, u maju 2018. Donald Tramp je odlučio da povuče Vašington iz tog sporazuma kako bi primorao Teheran na sveobuhvatniji aranžman. Pokazalo se da je ta odluka bila katastrofalna i da je drastično pogoršala situaciju. Trampovo povlačenje nije rezultiralo obećanim boljim dogovorom sa Iranom, već je proizvelo značajnu regionalnu nestabilnost i veliki napredak iranskog nuklearnog programa.
Početkom avgusta ove godine u Beču su nastavljeni pregovori u kojima su učestvovali i predstavnici Kine, SAD, Francuske, Britanije, Nemačke i Rusije. Dogovoren je predlog teksta novog sporazuma. Sve strane bile su uglavnom zadovoljne, te se očekivao konačan dogovor u nekoliko nedelja.
Osnova tog predloga bila je da Iran vrati svoj nuklearni program na uslove dogovorene 2015. Zauzvrat bile bi ublažene američke sankcije koje su nametnule značajna ograničenja iranskoj ekonomiji, sprečavajući Teheran da izvozi naftu i ima pristup međunarodnom bankarskom sistemu. Međutim, sve se ponovno zakomplikovalo jer Iran insistira na konkretnim garancijama Amerike. I na tome je zapelo.
Iranski pregovarački tim traži garancije da će sporazum biti održiv i funkcionalan kako bi se sprečilo ponovno povlačenje SAD. Bajdenova administracija ne može da preuzima dugoročne obaveze jer nema ustavnu moć da obavezuje buduće predsednike. Iranski tvrdolinijaši, koji su od izbora predsednika Ebrahima Raisija u junu 2021. preuzeli sve poluge vlasti i moći, imaju malo poverenja u Bajdenovu administraciju.
Postoji još jedna tačka spora između SAD i Irana. Naime, Međunarodna agencija za atomsku energiju i Iran su ove godine bili u sporu zbog nuklearnog materijala na nekoliko lokacija koje Teheran nije prijavio. Kao preduslov za sporazum, Iranci traže okončanje ove istrage, nazivajući je politizovanom. Takođe, Amerika je Islamsku revolucionarnu gardu (IRGC) označila za stranu terorističku organizaciju, što Iran želi da ukine. Osim toga, iz Izraela stižu poruke da oživljavanje nuklearnog sporazuma s Iranom treba prekinuti. Među pojedinim državama Bliskog istoka raste zabrinutost da će sporazum, u stvari, ojačati destabilizujuću regionalnu ulogu Irana, a ne da će je ograničiti.
Uprkos ovim izazovima, status kvo je neodrživ.
Iranski odgovor na nacrt teksta EU izazvao je različite reakcije drugih strana u pregovorima.
Epilog zavisi od toga kako će SAD reagovati na poslednje iranske predloge. Ako do konačnog dogovora dođe, to će, bez sumnje, biti veliki uspeh za predsednika Bajdena, koji je povratak sporazumu definisao kao jedan od svojih glavnih spoljnopolitičkih prioriteta.
VUČIĆ RAME UZ RAME SA SVETSKIM LIDERIMA: Predsednik na Samitu Evropske političke zajednice o ozbiljnim izazovima i sukobima sa kojima se suočava ceo svet (FOTO)