MILOVAN JOVANOVIĆ: Potresi u ruskom susedstvu

Šef saveta EU Šarl Mišel je, poslednjeg dana avgusta, u Briselu ugostio azerbejdžanskog predsednika Ilhama Alijeva i jermenskog premijera Nikolu Pašinjana u okviru diplomatske aktivnosti EU za normalizaciju odnosa između dve države i uspostavljanje mira na južnom Kavkazu. Samo nekoliko nedelja nakon tog sastanka došlo je do eskalacije sukoba na granici Jermenije i Azerbejdžana u kojem je tokom prošle nedelje poginulo više od 200 vojnika.

Iza Jermenije stoji Rusija, s kojom ima potpisan sporazum o savezništvu, dok je Turska najvažniji zaštitnik Azerbejdžana. Na ovom području ruski interesi su u koliziji s turskim. Provejava sumnja da se Azerbejdžan odlučio za ovu operaciju kako bi iskoristio zauzetost Rusije ratom u Ukrajini. Pritom, Baku poboljšava odnose sa Zapadom, te se dogovorio da će EU isporučivati velike količine plina. Francuska, Rusija i SAD, koje su deo OSCE Minsk grupe, pokazale su nezainteresovanost za uspostavljanje mira u ovoj regiji.

Jermenija je pozvala CSTO, vojni savez koji, osim iste, čine Rusija, Belorusija, Kirgistan, Kazahstan i Tadžikistan, da interveniše i pomogne odbranu njene teritorije od azerbejdžanske vojske. CSTO je, za sada, samo poslao delegaciju u Jermeniju kako bi izvestila o sukobu, ali to nije zadovoljilo Jerevan, koji želi mnogo više od toga.

Osim konflikta Jermenije i Azerbejdžana, u sredu su graničari Kirgistana i Tadžikistana zapucali na granici koja još uvek nije definisana. Ove dve, najsiromašnije zemlje bivšeg SSSR su i formalni saveznici. Obe su, kako je već navedeno, članice CSTO. Lider vladajuće stranke u Gruziji Irakli Kobahidze zapalio je javnost rekavši u utorak da bi ta zemlja mogla da održi referendum o tome da li građani žele ući u rat s Rusijom. Ovakva reakcija je usledila zbog predloga ukrajinskog parlamentarca Venislavskog da bi Gruzija trebalo da iskoristi rusku zaokupljenost u Ukrajini i pokuša da povrati svoje dve pokrajine Južnu Osetiju i Abhaziju, koje je Rusija 2008. okupirala, otcepila i proglasila nezavisnim državama.

Tokom proleća i leta brutalnom represijom ugušeni su protesti u autonomnom regionu Karakalpakstanu (Uzbekistan) jer su se građani protivili najavi ukidanja autonomije. Isto se dogodilo i u Gorskom Badahšanu (Tadžikistan) zbog toga što su tamošnje vlasti odbile zahteve demonstranata.

U ruskom susedstvu se definitivno rađaju novi sukobi, a agresija i angažman Rusije u Ukrajini ograničava resurse koje Moskva može iskoristiti kako bi efikasno uticala na dešavanja u ovom regionu. Rusija sve više gubi moć i uticaj u svom najbližem okruženju.