BEZ RUKAVICA: Šta to ima u Bijeljini

Jebeš politiku, da mi vidimo od čega živimo! I ne, ovo nije tekst o šećeru i nestašici, to je druga tema. Večna. Države koje drže do sebe crnu berzu i trgovačko mešetarenje oduvek su smatrale ozbiljnim kriminalom. Takva je, kažu, bila i Jugoslavija, pa je odmah posle onog velikog rata poslala na robiju nekoliko autobusa onovremenih „biznismena“, a imovinu nacionalizovala. I sve je bilo u redu dok se potomci ovih crnoberzijanaca nisu vratili u vile oduzete njihovim precima... Ali, rekosmo, jebeš politiku, da mi vidimo šta ćemo sa ekskurzijama.

Slično je i sa nižim razredima - od cena otpadaju uši.

Statistika kaže da polovina zaposlenih prima manje od 50 i kusur hiljada, pa računajte. A ako ste blagosloveni sa dva ili više školarca, računajte i plačite.

Profesori, turistički radnici i analitičari opšte prakse danima tupe zube, objašnjavajući da jeftinije ne može: rat u Ukrajini, rupa u ozonskom omotaču, nedostatak šofera autobusa, male plate prosvetnih radnika... Ovi poslednji po turi zarade 1.300 evra, kao: „Ne znate vi kako je voditi decu na izlet!“ Za te pare, braćo i sestre, vozićemo krokodile, a vi, ako su vam male plate, pred Nemanjinu ili u mutnu Moravu, a ne prste u roditeljski džep.

Kad su đačke ekskurzije u pitanju svi, dakle, o svemu, imaju stav, ali niko da postavi pitanje svih pitanja zašto đaci moraju na ekskurziju.

Vratimo se, uz pomoć novinskih arhiva i svedočenja starijih, u vreme već pomenute Titove Jugoslavije: škole su bile ozbiljne instutucije, a osmišljeni izleti i višednevna đačka putovanja deo obrazovnog procesa. Da prevedemo: zemlja je bila velika i imalo je šta da se vidi. I što je najvažnije: roditelji su mogli da plate!

Onda se promenilo sve, a ekskurzije su ostale. Ali ne po inerciji, već zato što se ispostavilo da su profitabilan posao za sve koji imaju veze sa njihovim organizovanjem. A smisao?

Nema ga!

Peta beogradska gimnazija ponudila je roditeljima put od devetnaest hiljada dinara za dva dana i jednu noć na Paliću. Šta ima na Paliću što gimnazijalci treba da vide? Ništa osim hotelskih soba za prvo obeznanjivanje od alkohola i prvi seks!

Šta ima u Višegradu osim Kusturičinog arhitektonskog bastarda? Ćuprija na Drini? Ma hajte, molim vas! Pa današnja deca ni na Instagram neće da stave sliku odatle! Šta ima u Bileći da je vredno puta, i za džabe, od Beograda? A tek Bijeljina! Zamislite roditeljski sastanak na kojem profesor objašnjava zašto deca treba da vide Bijeljinu! Više morala ima kod onog što krije kuglicu ispod šibice.

Nego, da skratimo: pamet u glavu! Ako ne umete sami, pitajte, ima ko zna, osmisliće vam programe i putovanja od kojih će biti koristi. I smanjite apetite, svako neka svoj deo kolača smanji za deset odsto i već će se lakše disati!

Jer, ovako ne ide...

N. N.