BEZ RUKAVICA: Imati i nemati

Na istom ovom mestu prošle nedelje proslavljeni srpski pisac i kolumnista Kurira Svetislav Basara zaključio je, a povodom vlažnog sna opozicije, da svi mediji u Srbiji navijaju za njih, da opozicione novine niko ne čita i ne kupuje jer je „beogradska elita“, njihova ciljna grupa, škrta. Uz sve uvažavanje, usuđujemo se da kažemo da nije u pravu. „Elita“, odnosno čaršija, možda jeste škrta, ali nije glupa. Te novine, naime, ne vrede ni sitniša koji se vuče po džepovima i cepa postavu... Što ćemo i dokazati!

Onako kako to i inače čine: tendenciozno, propagandistički. „Vučić je najavio pomoć? Udri pomoć!“

Redakcija ovog Šolakovog lista odlučila se u realizaciji projektnog zadatka za privid objektivnog pristupa, pa je tema obrađena u formi ankete. „Pitali smo mlade šta misle o pomoći od 5.000 dinara.“

Pošteno...

„Desilo se“, međutim, da svi anketirani misle isto: da je davanje novca loše! Jedna studentkinja psihologije ocenila je da će to povećati inflaciju, druga je rekla da su to male pare i da će ih spiskati na cigarete, njen kolega potrošiće pomoć na jednu nabavku u marketu, jedna, opet, kazala je da su to pare njene mame i njenog tate... Bilo je i opširnijih promišljanja. Jedan je, tako, rekao da je to rasipanje para, a odmah zatim pitao zašto pomoć nisu dobili i mladi stariji od 30 godina?!

Doprinos analizi dali su i aktivisti opozicionih stranaka, koji su zaključili da Vučić za male pare kupuje glasače, i da će to ojaditi državni budžet... Sve u svemu: Ko će da zaustavi tog Vučića?!

Pola od ovog stavljeno je na naslovnu stranu, pa ti sad na kiosku kupi ako hoćeš... Naravno da nećeš!

I to bi bilo to o opozicionoj štampi i njenom izlasku na zelenu granu nikad, a možda i kasnije...

Ali ima nešto drugo što ovaj uradak čini vrednim teme kolumne.

On, građanke i građani, savršeno objašnjava zašto se na srpskoj političkoj sceni ništa ne menja. Odnosno, zašto će opozicionari večno ostati to što jesu - dobro plaćeni prodavci magle i jalovi bukači atrofiranih muda i nerazvijenog mozga, čiji je krajnji domet izazivanje saobraćajne gužve u centru Beograda.

U Srbiji, naime, ne žive samo oni za koje je 5.000 dinara suma vredna prezira. Nije bilo teško pronaći podatak da u našoj zemlji 245.000 dece živi u porodici u kojoj član mesečno ima manje od 10.700 dinara. Ili: skoro pola miliona na koje mesečno otpada 15.000 dinara!

Da ne pominjemo broj onih koji nisu u stanju da plate dug za struju od 5.000 dinara. Ili one koji će se obradovati novim cipelama kupljenim za 2.500 dinara!

Kako i zašto im je tako, duga je priča. I svakako starija od Vučićeve vlasti. Uostalom, u takvoj bi situaciji bili i članovi redakcije ovog lista kad bi morali da žive od svog znanja i u skladu sa rezultatima svog rada.

Ali, ne, oni su plaćeni propagandisti i rade za jednu političku opciju, čiji lideri, a ni članovi, nikad nisu prošli pored čoveka za čiju je porodicu 5.000 dinara veliko kao kuća.

Posle se pitaju zašto niko ne glasa za njih!

A možda ih to i ne zanima?

Zna li neko bolje zanimanje u Srbiji od opozicionog?

N. N.