FAMOZNO SVETISLAV BASARA: Vladindan
Posle višemesečnih natezanja oće piški, neće piški, oće vlada, neće vlada - Republika Srbija je konačno dobila novu vladu pod predsedavanjem stare premijerke Ane Brnabićeve. Moram odmah na početku reći da nova otvara lepu perspektivu. A kakvu? Eh, kakvu. Perspektivu da će, nastavi li se ovako, u dogledno vreme svi punoletni građani Srbije koji ne žure na voz i koji nisu pod krivičnom istragom biti ministri. Ministri za šta? Eh, za šta. Naći će se već nešto.
Brojno stanje vlade nije bez neke vajde u ovim smutnim vremenima. Eventualni demonstranti moraće dvaput razmisliti pre nego što nasrnu na vladu jačine omanjeg bataljona. Kvantitet je, dakle, tu. A da li će iz kvantiteta proisteći kvalitet, ostaje da se vidi nakon isteka grace perioda od 100 dana.
Već nakon ovlašnog pogleda na portret vlade s damama vidi se da je vlada koncipirana tako da i vukovi budu siti i ovce na broju, da popečitelji zadovolje Visoki Ukus, a da pritom ne bodu oči ni Istoku ni Zapadu. Povratak, recimo, Dačića na položaj spoljnog ministra pravi je melem za ruske oči, dok je Vulinov izostanak, isto to, a možda i više, za američke.
Vladina vest dana je da posle mnogo godina na vladi neće sedeti Zorannah Mihajlovićeva, čije su akcije prekonoć neobjašnjivo pale. I to - kako saznajemo iz dobro obaveštenih izvora - bukvalno prekonoć. Da više neće obnašati dužnost ministrice, priopćeno joj je sabajle pred obznanu novog sastava vlade. Očigledno frustrirana, Zorannah je u postministarskom gnevu najavila konferenciju za štampu. Tema? Nepoznata. Čućemo šta ima da kaže. Šta god da kaže, zatrešće se gora, rodiće se miš.
Druga vladina vest dana je da na vladi više neće sedeti ni Aleksandar II Vulin, koji će ubuduće obnašati funkciju direktora Udbe, što je položaj koji ga po PS-u obavezuje na strogu diskreciju i nedavanje zapaljivih političkih izjava. Jeste PS PS, ali je i Vulin Vulin, pa se lako može dogoditi da umesto na usta progovori na dupe. Pogotovo ako se tako naredi „odozgo“.
Osim Zorannahe i Vulina, u ropotarnici ministarske istorije završili su i sledeće personae dramatis: Jadranka Joksimović, Nebojša Stefanović (očekivano), zdravstveni popečitelj Lončar i poljoprivredni Nedimović. Joksimovićka je, prethodno, sa indignacijom odbila da umesto ministarstva evrointegracija preuzme vruć krompir „resora“ informisanja i tako ušla u srpsku istoriju kao jedini Srbin/Srpkinja/Srpče koji je svojom voljom odbio ministarsko mesto. Ne radi se to tako. Da je Dačić gledao ministarstvima u zube, ne bi on daleko dogurao. Dokle ćemo svi džumle dogurati s ovom vladom, ostaje, kako rekoh, da se vidi. Kao što ostaje da se vidi ko će preuzeti simbolične uloge nešto tiše Mihajlovićeve i nešto umerenijeg Vulina. Te dve uloge su „noseće“ u srpskoj političkoj dramaturgiji. Kao što vidimo, svašta nešto ostaje da se vidi, pa tako ostaje da se vidi i kako će reagovati publika na Istoku ili Zapadu. Hoće li premijera biti propraćena sa „bis, bis“ ili sa „uaaa“.
NIMALO SE NISMO UPLAŠILI SILEDŽIJA, NE DAMO IM SRBIJU! Vučić se obratio građanima: Srbiju im nećemo dati nizašta na svetu, jer Srbiju volimo više od svega