FAMOZNO SVETISLAV BASARA: NARODNI UZDISAJ

Iznenadilo me je, moram priznati, što posle izgubljene utakmice protiv Švajcarske - i rušenja lepih snova naših o osvajanju titule svetskog prvaka - nije usledio opštenacionalni amok. Još me je više iznenadilo to što krivica za poraz nije pripisana zaveri usual suspectsa: sudija, judeomasona, Kominterne, Brisela i Vašingtona. Bilo bi dobro da tako ostane i ubuduće. Manje ćemo gubiti ako utuvimo da je jedini recept za uspeh strpljivo dostojanstveno podnošenje neuspeha. (cit. ser Vinston Čerčil.)

Da je, recimo, Amerika povela specijalnu vojnu operaciju protiv Kanade, Rusija ne bi ni trena oklevala da Kanadi šalje oružje, opremu i da vodi takozvani proxy rat. Pravednička vađevina Milinčićki i njihovih saradnika da je Amerika „gurnula“ Ukrajinu u rat lako se pobija kontrapitanjem - a zašto nije „gurnula“ Belorusiju? Evo zašto: zato što Ukrajinci odlučno ne žele da im šubare kroji Kremlj.

Amerika je, fakat, iskoristila tu okolnost, ali što reko Kolakovski, „biti prejeban nije nikakav izgovor u politici“, a tek to nije u ratu. Isto bi vam rekli i Sun Cu i Fon Klazevic. A i vladika Rade bi dodao da „svijet je ovaj tirjan tirjaninu...“ Znate priču.

Kako god. Ko god pobedio, svi će izgubiti, uključujući i pobednika. Ako su plemenski ratovi balkanske gologuzije (tj. „nas“, jebo ja nas“) izazvali tektonski geopolitički poremećaj i pokrenuli ireverzibilne procese dekompozicije, možemo samo zamisliti - mada je bolje da ne zamišljamo - kakvi će sve potresi i prekomponovanja proizaći iz frontalnog sukoba „kolektivnog Zapada“ i još kolektivnijeg Istoka.

Da bih se koliko-toliko orijentisao u bespućima ratne zbilje, svraćam 1. na sajt Meduza.ru - gde obnavljam školsko znanje ruskog i obaveštavam se šta pišu antiratni Rusi i 2. na sajt RT Balkan, gde posmatram kako se srozava i zloupotrebljava srpski i obaveštavam se o smatranjima ratobornih, rusodupeljubnih Srba.

Nije mi promaklo prilikom poslednje redovne inspekcije da je RT Balkan dobio snažno pojačanje, maltene HIMARS, u Slobodanu Antoniću (gde je Ðole) - a istovremeno sam primetio ono što mi je prilikom prethodnih inspekcija proniklo: da Ljilja Smajlovićka ima video-emisiju autopoetički besprekorno naslovljenu „Relativizacija“. Kad stisnem muda i nabavim HTZ opremu, pogledaću jednu i podastreti pismeni izveštaj.