FAMOZNO SVETISLAV BASARA: VA BANQUE, NASTAVAK

Va banque je kockarska strategija. Pribegavaju joj uglavnom dilberi široko zinute guzice, koji nemaju strpljenja i koji slabo igraju, pa onda u želji da se obogate na brzu ruku stavljaju sve pare koje imaju na jedan broj ili jednu kartu. Takvi po pravilu završe tako što krupijea zamole da im pozajmi pare za taksi. Najčešće kući odu pešice. Sutradan prodaju kuću, uzmu pare, pa se vrate u kockarnicu i - da bi se „izvadili“ - ponovo igraju va banque. Na kraju završe pod mostom.

Pre nego što zađemo u sitnija crevca hajde da vidimo šta je to va banque politika. Slično što i va banque kockanje. Postaviš, dakle, neki cilj i onda sve što imaš uložiš u njegovu realizaciju, a da se prethodno ne zapitaš da li je taj cilj ostvariv, imaš li dovoljno rane i džebane i hoćeš li, ako se plan izjalovi, imati bar para za taksi.

Politika se na globalnom nivou vodila va banque sve do, istorijski posmatrano, nedavno. Obrni-okreni, bez obzira na to da li si genijalan va banque političar, kao npr. Napoleon, ili va banque fušer, kao npr. Milošević, pravilo je da završiš na nekoj Svetoj Jeleni, ne primenilo se, honni soit qui mal y pense.

Istaknuti primeri doslednosti u va banqeu politikama su Rusija i Srbija, uz napomenu da Rusija sebi može priuštiti takve politike - ima ogroman potencijal, koliko god da ograjiše, uvek se digne iz pepela - za razliku od Srbije, koja nakon svake izgubljene va banqe igre ostaje siromašnija (pa i manja), ali ništa manje čvrsto rešena da povrati izgubljeno.

U međuvremenu gubi vreme koje se - za razliku od teritorija - nikada ne može nadoknaditi. Sad ću da vam nacrtam. Zamislite momka tri puta talentovanijeg za tenis od Novaka Ðokovića, koji tek u Novakovim sadašnjim godinama otkrije da ima talenta i počne vredno da trenira. Možda zahvaljujući ogromnom talentu i naporu može izbiti na 851. mesto ATP, ali se nikad neće vinuti u teniske visine do kojih se vinuo Novak. Izdangubio, kužite, stari moji.

Pisac hoće da kaže da je poslednji čas da se Srbija okane va banque politika političara - ali i kulturnih radnika i analitičara - kojima niko ne može ništa i koji su jači od sudbine. Za takav kopernikanski obrt potrebno je resetovanje - ne promena, ne paničite, nspmovci - kulturnog modela u kome uopšte nije sve loše, samo je dibidus loše poređano i još lošije shvaćeno. A kako napraviti taj obrt - koji teško da će biti napravljen - o tome čitajte u sutrašnjem broju jer sam u današnjem prekardašio.