ALEKSANDRA JERKOV: Ponuda koja se ne odbija
Predsednik Aleksandar Vučić je u svom obraćanju naciji rekao nekoliko veoma značajnih i velikih stvari. Konačno je javnost saznala šta je sadržaj čuvenog nemačko-francuskog predloga za Kosovo. U petak, prilikom sastanka Vučića i „velike petorke“, izaslanika EU, SAD, Nemačke, Francuske i Italije, saznalo se da nemačko-francuski predlog više nije samo nemačko-francuski, nego da je postao zvanična politika Evropske unije, zajednički zahtev EU, SAD i zapadnih demokratija i, po svoj prilici, ponuda koja se vrlo teško odbija. Nekoliko dana nakon toga, saznali smo šta u tom predlogu i piše. Iznenađeni su samo oni koji su do sada obmanjivali javnost i oni koji su potpuno neupućeni. Isto tako, neozbiljno će se u ovoj situaciji ponašati samo oni koji nemaju osećaj odgovornosti ni prema građanima ni prema svojoj zemlji.
U predlogu piše sve ono što je svako ko se u proteklih nekoliko godina susreo s bilo kojim zvaničnikom neke demokratske zemlje mogao očekivati. Predsednik je saopštio da je Srbija ucenjena i da će, ukoliko ne prihvatimo predlog, evropske integracije biti zaustavljene i investitori napustiti Srbiju, a da će cenu toga plaćati građani. Ove reči predsednika ne smemo shvatiti olako. Jasno je da Evropa ima svoje interese, svoju političku agendu, da se u ratu u Ukrajini ceo demokratski svet svrstao na jednu stranu i da je Srbija odlučila da ostane na onoj drugoj, pogrešnoj i da je strpljenje Evrope pri kraju. I ima neke kosmičke pravde u tome što će upravo oni čija je katastrofalna politika devedesetih dovela do gubitka Kosova u ratu sa celim svetom 1999. biti ti kojima je zapalo da to pitanje i reše. Svakako da je politika devedesetih najzaslužnija i za to monstruozno bombardovanje i za sve što je usledilo. Onog momenta kad su počele da isplivavaju prve hladnjače prepune leševa iz Dunava, izgubili smo pravo da tvrdimo drugačije. I ne treba žaliti Vučića zbog toga što je, kako kaže, imao tešku nedelju i zbog toga što je Srbiji napad Rusije na Ukrajinu teško pao. Treba dobro sagledati šta je sa odgovornosti i obavezama prema građanima. I to je osnovni zadatak opozicije u ovom momentu.
Ne da se takmiči među sobom ko će biti veći opozicionar, veći Šešelj i veći Kosovac, nego da sagleda šta je s njenom odgovornosti prema građanima, svojoj politici, svemu onome za šta se zalagala i da isključivo kroz tu prizmu sameri situaciju. Jer francusko-nemački predlog nije Vučićeva politika. On je, zapravo, sve ono protiv čega se Vučić borio ceo svoj politički život i nešto što doživljava kao ucenu, katastrofu, moranje, najgori mogući scenario i licemerje Zapada. Sad je na opoziciji da proceni da li će i ona biti licemerna. Da li će se stideti svoje politike ili će biti dovoljno zrela da vidi priliku, najpre za Srbiju da izađe iz začaranog kruga u kom se nalazi već decenijama i krene napred, ili će nastaviti da skreće udesno i čudi se što se i sama vrti u krug. Govorim ovde o demokratskoj, proevropskoj opoziciji. Ona desničarska i proruska će postupati po već utvrđenom scenariju. Proevropske demokratske stranke već jednom su odlučile da igraju po ruskoj zamisli i svrstale se uz ove ekstremne desničare. Sada imaju priliku da se svrstaju uz građane koji ih podržavaju i uz prijatelje demokratije u Srbiji iz EU. Da li će to uraditi, samo od njih zavisi.
"VERUJEM DA ĆE ONO ŠTO ĆU REĆI, BITI OD VELIKE VAŽNOSTI ZA GRAĐANE SRBIJE" Predsednik Vučić obraća se naciji večeras u 18 časova