Danas ponovo nastupam u ulozi Superhika, negativnog junaka iz neumorog stripa Alan Ford, koji - za razliku od Robina Huda, koji je pljačkao bogataše i delio sirotinji - pljačka sirotinju i daje bogatašima.

Temu za našu današnju kolumnu pronašao sam na portalu novinčina Nova, na kom ugledah senzacionalistički napis o tome kako je Visoki Vučić prigodom Visokog Obraćanja bio obuven u cipele od 1.300 evra. Čim to ugledah, obuze me snažna želja da napušim Novin redakcijski kolegijum. Da ne bude zabune. Istu želju da napušim malovaroška piskarala i njihove urednike osetio bih sve da je Nova objavila da cipele od 1.300 (ili više) evra nose moji lični najveći negativci - Referendumski Lopov i Guzijan Jeremić.

Kao što sam svojevremeno napušio kolegijum, ne sećam se više koje odštampotine, koja je objavila da Dragan Šutanovac nosi sat, čini mi se bulgari, koji košta mnogo hiljada evra. Tom zgodom samo ovako nešto napisao, citiram po sećanju: „Ukoliko nemaš dokaz - crno na belo - da je Šutanovac ukrao bulgari ili da ga je kupio parama ukradenim iz državne kase - kuš. Šta te boli qwrz kakav sat Šutanovac nosi.“

Što se moje neznatnosti tiče, sve dSave and publisha joj s neba padne dva miliona evra, ne bi za sat izdvojila više od 100 evra, a toliko otprilike i za cipele, ali načelno nema ništa protiv dilbera koji troše pare na skupe satove i cipele (mada ih intimno smatra prdonjama). Osim toga, popreko gledam muškarce koji zaviruju ispod stolova ne bi li videli koje i kakve cipele ovaj ili onaj dilber nosi, pa se posle raspituju za cenu, pa na kraju saznanja podele sa SNiS-om.

Ni Zapad - kome ćemo se izgleda na silu boga prikloniti, kao što smo na silu boga postali nezavisna država - nije s raskida da u tabloidima objavljuje foto-reportaže na temu koju marku sata i cipela - i po koju cenu - nosi ovaj ili onaj selebriti, ali zapadni „predznak“ je potpuno obrnut od sirotinjskog predznaka naših novinčina.

U bogatim i uređenim društvima nije nikakva sramota kupovati (i nositi) skupe stvari. Naprotiv. Poželjno je. Tamošnje foto-reportaže motivišu tabloidni publikum da se potrudi pa da - ako je lud ili snob - i on kupuje skupe satove i cipele.

Naše aksesoarske foto-reportaže imaju za cilj da kod svog sirotinjskog publikuma pojačaju osećanje bede i siromaštva i posledično izazovu mržnju prema srećnicima sa skupim satovima i cipelama, koji su - viđi vraga - listom političari, mada ni prosečne lopuže - koje satove i cipele često ukradu - u pogledu firmiranosti ne zaostaju za političarima.

Nikada neće umreti nada političkih komesara srpskih novina da će objavljivanje slika političara koji nose skupe satove i cipele izazvati sirotinjski revolt, stvoriti „kritičnu masu“, koja će, je li, strmopizditi vladajućeg kicoša, koga će potom zameniti šefovi novinskih političkih komesara, koji takođe nose skupe satove i cipele. Lepo kaže „naš narod“: nikad se neće najesti onaj ko je napravljen gladnim naslovom.