Ovih dana vodi se žestoka polemika ko bi bolje vodio Fudbalski savez Srbije: Nemanja Vidić ili Branislav Nedimović ? Pošto smo mi nacija koja ni u čemu ne može da se složi, pa ni u ovom slučaju, oni koji podržavaju Vidića drvljem i kamenjem su protiv Nedimovića i obrnuto. Vidić je neosporno veliko ime u evropskom fudbalu. Koliko čujem on bi sa terena, bez iskustva, direktno u fotelju, što nije nimalo lako. Za ovu funkciju nije glavna preporuka dobro baratanje loptom i broj utakmica u reprezentaciji. Po tom kriterijumu dobri kandidati za predsednika bili bi Bane Ivanović, Kolarov ili Savo Milošević. Potrebno je mnogo više. Pre svega, iskustvo u rukovođenju, vešta komunikacija sa ljudima, poznavanje funkcionisanja sistema kompletne fudbalske organizacije.

Vidićev najveći hendikep je to što dugo ne živi u Srbiji i što nema uvid u realno stanje u srpskom fudbalu. Ako zaista želi da se uključi u naš fudbal Vidić je, svakako, dobro došao, ali mi se čini da je u ovom trenutku to preveliki zalogaj za njega. Nedimović, za razliku od Vidića, ima dosta iskustva u rukovođenju. Uveren sam da bi Vidić vremenom, ako to zaista želi, uključenjem u srpski fudbal, bio ozbiljan kandidat za neku značajnu funkciju. Još ako ceo izbor za prvog čoveka srpskog fudbala prođe bez sujete i izaberu se sposobni ljudi, bio bi to dobar osnov za uspešno vođenje fudbalskog saveza. Vidić, Nedimović ili neko treći? Da apsurd bude veci, država nikad više nije ulagala u fudbal. Grade se novi stadioni, renoviraju se stari, klubovi imaju pomoć države...

Najvažniji organ FŠ je Izvršni odbor. Sada "fudbalska vlada" funkcioniše kao u nekadašnjoj državi po teritorijalnoj zastupljenosti, umesto da u njoj budu najsposobniji i najstručniji ljudi bez obzira odakle su. Naravno, pri izboru najviših organa ne može imati istu težinu glas Zvezde ili Partizana, koji obilato pune kasu Saveza, kao glas nekog kluba koji ne igra evropska takmičenja ili udruženja sudija ili trenera koje daju svog predstavnika u Skupštini FSS. Ima mnogo faktora koji su uticali i utiču na stanje u srpskom fudbalu ( loš izbor kadrova u Savezu i klubovima, slabi rezultati reprezentacije, rad sa mlađim kategorijama, sistem takmičenja, regularnost, infrastruktura, rad Zajednice klubova Super lige, broj stranaca u klubovima, sudijska organizacija, trenerska organizacija, bezbednost gledalaca, rad disciplinske i komisije za žalbe... Pošto sam ceo radni vek proveo u sportu, a poslednje dve decenije puno se bavio školskim sportom, mnogo toga sam shvatio što ranije nisam zapažao. Naš fudbal je u krizi i zbog toga jer sve manje dece voli da igra fudbal. Školska igrališta su prazna, na ulicama klinci više ne pikaju fudbal, roditelji dečacima za rođendan više ne kupuju loptu nego novi ajfon, kad igra reprezentacija tribine su poluprazne, domaćeg fudbala, posebno omladinskog i nižerazrednog, nema u medijima...

Sigurno je da na neke nabrojane faktore ne možemo da utičemo (ekonomska situacija, rani odlazak igrača u inostranstvo...), ali ima puno toga što zavisi od nas. Očigledno je da od našeg angažovanja zavisi sudbina srpskog fudbala. U Fudbalskom savezu Srbije mnogo toga treba da se menja. Važni su kadrovi, treba menjati Statut, birati stručne i obrazovane ljude...

Najvažnije je:

- vratiti fudbal na ulice, ispred zgrada, na livade... - vratiti fudbal u škole - obezbediti uslove da fudbal igraju siromašna deca, a ne samo deca čiji roditelji mogu da plate - motivisati nastavnike fiskulture da, kao nekad, budu pokretači i nosioci fudbalskih aktivnosti u školama. - obezbediti terene za fudbal gde god je moguće.

FSS treba da

- organizuje sastanak sa svim zainteresovanim nastavnicima fiskulture, da za njih napravi PROGRAM RADA (kako selektirati decu, kako raditi sa njima, kako organizovati treninge i turnire, itd.). - da izradi kriterijume i da izdaje licence za privatne škole fudbala samo onima koji su stručni - da svaka škola fudbala koja dobije licencu FSS ima obavezu da 10 ili 20% dece besplatno se upisuje, a to su najtalentovaniji, čiji roditelji nisu u stanju da plaćaju članarinu - da fudbalski reprezentativci i selektori gostuju u školama i promovišu fudbal - da deca igraju predigre na važnim utakmicama - da se u školama organizuju turniri, usmene novine, tribine, konferencije za štampu... - da nagrade za najbolje fudbalere na školskim turnirima, pored ostalih, budu dresovi sa imenima naših fudbalera (sada deca uglavnom nose dresove sa imenima stranih fudbalera) - da naši najistaknutiji igrači snime tv džinglove u kojima pozivaju decu da igraju fudbal...