Rat u Ukrajini se, poput Španskog građanskog ili Vijetnamskog rata nekad, pretvara u opšte mesto našeg doba o kojem hiljade „malih Perica“ smatraju ovo ili ono i tačno su sigurni zašto je sve to počelo i kako će se sve završiti. No, pustimo „male Perice“ jer njih je uvek bilo i biće ih, jer oni nepopravljivo vole da se, pogotovo u vremenu društvenih mreža, strasno posvađaju oko onoga o čemu nemaju dovoljno znanja ni informacija. Bitnija je stvar, što se oko rata u Ukrajini, baš i kao oko Španskog građanskog i rata u Vijetnamu nekad, danas „svađaju“ i realne svetske veličine u različitim oblastima, bez obzira na to da li je reč o generalima, umetnicima ili vlasnicima poslovnih imperija, svedočeći da se sve što se tamo dešava nikako ne može posmatrati u crno-beloj perspektivi.
Poslednja „svađa“ oko Ukrajine je između dve mitske ličnosti savremene popularne kulture - Rodžera Votersa i Dejvida Gilmora - dvojice najvažnijih kreativnih ličnosti mitskog benda Pink Flojd, nesumnjivo jednog od samo nekoliko bendova u istoriji rokenrola koji su pomerali granice stvaranja, postajući klasicima jednako kao što su to danas Mocart ili Betoven. Dakle, reč je o nepatvorenim genijima umetničkog stvaranja, koji su zajednički sa još nekoliko ortaka iz Flojda napravili nekolicinu remek-dela savremene kulture, od kojih je najznačajniji album „The Dark Side of the Moon“ ili što bi se po naški reklo - tamna strana meseca. Na tom albumu su pevali o novcu, pohlepi, ratovima i „prijateljima“ i „neprijateljima“ kao večnoj formi svih sukoba. Dakle, imali su već onda svoje mišljenje o svemu onome što danas zapravo pokreće rat u Ukrajini, kao i sve ostalo što se dešava na međunarodnoj sceni u ovom vremenu u kojem je dominantna tamna strana meseca. Sve tekstove na tom albumu je napisao Voters, ali je Gilmor napisao i odsvirao neke od najlepših gitarskih harmonija, koje su kao neki šećerasti opozit začinile Votersove opore stihove. Takvi su bili njih dvojica nekad, dok su stvarali remek-dela - Voters opor i žestok, Gilmor senzitivan i lagan - takvi su njih dvojica i danas.
Tako je Voters u maniru Karla Marksa okrivio Zapad i „svetski kapitalizam“ za rat u Ukrajini, dok je Gilmor sa ostakom Flojda, iz kojih je, ironijom sudbine, odavno „izbačen“ Voters kao glavni ideolog ekipe, snimio pesmu podrške Ukrajini, a protiv „zle“ Rusije, koja je opet pozvala Votersa da se obrati Savetu bezbednosti UN i prozbori koju o „pravim“ razlozima rata u Ukrajini.
Na kraju ove epske priče o genijima, ratu i istoriji, Voters se obratio Savetu bezbednosti UN i potpuno dostojno genija sve iznenadio izbalansiranim govorom u kojem je rekao da je ruska akcija u Ukrajini „protivzakonita“, pri čemu je najoštrije osuđuje, ali da je bila i „isprovocirana“, pri čemu „najoštrije osuđuje i provokatore“, da bi konačno pozvao na mir i prekid vatre, kako se ne bi potrošio više „nijedan ukrajinski ili ruski život“.
Možemo se složiti ili ne s njegovim stavom, kao i sa stavom Gilmora i njegovom otvorenom podrškom Ukrajini, ali sama činjenica da se Savetu bezbednosti UN obratio kreator Pink Flojda, dok mu je njegov stari kopilot svojim „solažama“ ekspresno odgovorio, svedoči da je ovaj rat značajan i ideološki, a ne samo geopolitički ili geoekonomski.
I što je najvažnije, bolje da o tome diskutuju geniji poput Votersa i Gilmora nego hiljade „malih Perica“.
NE PROPUSTITE
