Problemi sa zamrznutim konfliktima isti su kao problemi s klasičnim zamrzivačima. Kad iz ovog ili onog razloga nestane struje, meso u zamrzivačima počne da truli, a ubrzo se raširi i smrad. Slično se događa kad zamrznutom konfliktu zapreti odmrzavanje. U takvim situacijama divna stvorenja koja žive od zamrznutog konflikta padaju u amok i kopaju i rukama i nogama da konflikt vrate u stanje zamrznutosti.

Kao što sam ovde u više navrata pisao, svako odmrzavanje kosovskog problema koje bi podrazumevalo kraj napetostima i normalizaciju stanja - uključujući i dobrovoljan povratak Kosova pod srpski suverenitet - označilo bi kraj karijera za mnoštvo društveno-političkih i kulturnih radenika, čitavog jednog legiona Ostapa Bendera, koji nemaju nikakvu političku poetiku osim nedavanja Kosova. Benzin je, naravno, naš.

Pre neki dan napisah da se „na marginama“ ultradesničarskog orgijanja ispred Prezidencijalnog konaka pojavio Boškić Obradović, ko zapeta puška spreman da preuzme vlast, a tek se juče obavestih da ni Guzijan Jeremić - koga ovih dana ganjaju po Americi zbog optužbi za pokušaj podmićivanja i drugih muljavina - nije hteo da propusti (propuštenu) priliku, pa se i on pojavio među bukačima i huliganima, da bi posle - kad su kolovođe uapšene - tražio hitno oslobađanje uapšenika.

Guzijan je - tako je blagoizjavio medijima spremnim da ustupe prostor za njegova trabunjanja - na protest došao „po pozivu“ Mila Lompara, a to je - objasnio je potom - „poziv koji se ne odbija“. A ko je Milo Lompar? Neki opasan tip? Neki autoritet? Ma jok. Čovek je univerzitetski profesor književnosti, idejni tvorac „srpskog stanovišta“, vrhunca Koštuničine „srpske misli“, inače jedan od mnogih učesnika na konkursu za postćosićevskog Ćosića.

Sasvim predvidivo, Visoko Mesto nije propustilo priliku da odgovornost za organizaciju divljanja pred Prezidencijalnim pripiše kvartetu Fantastikus (Boškić, Guzijan, Mica, A Bomba Jovanović), moja, međutim, neznatnost je sigurna da - iz razloga koji ću navesti - osumnjičene persone dramatis nisu krive i po toj optužnici. Razlog je banalan: ti svati nisu sposobni bilo šta da organizuju, njihov modus operandi se svodi na čekanju prilike da pokupe kajmak sa pičvajza koji će organizovati neko drugi, organizovaniji.

I tako mic po mic dođosmo do teme naše današnje kolumne, pitanja svih srpskih pitanja - „ko stoji iza“. Vaistinu, tko? Po mom skromnom sudu - donesenom na osnovu protestne scenografije, koreografije i ikonografije - držim da „iza stoje“ određene službe Matuške Rosije. Mora da je takva pomisao promakla i kroz Visoku Glavu, koja je ipak rekla da ne veruju da je „iza“ Rusija. Ko što i nije - bila je „ispred“.

Da bi razvejala sve sumnje, premijerka se srela sa Bocan-Harčenkom i otvoreno ga pitala da li je Rusija „iza“, na šta je ruski paslolj (o čuda) odgovorio da nije. Kvartet Fantastikus je inače džaba čekao. Protest je bio samo ekspres lonac koji je odašiljao poruku da, ako se tako naredi, može postati lokomotiva.