Od 1975. pa sve do polovine osamdesetih, kad je Rogonja došao po svoje i odneo šalu, Srbija je bila zemlja izrazito duhovitih ljudi. Kafane su se tresle od zajebancije, a svakih sedam dana u opticaj su puštani smehotresni vicevi u rasponu od masnih, preko političkih, zaključno s takozvanim glupim, koj je moja neznatnost najbolje volela, a nekoliko ih je i pustila u promet.

Na prvo slušanje ti su vicevi zvučali glupo, ali ako bi se samo malo mućnulo glavom, videlo bi se da ti vicevi imaju duplo dno ispod koga se kriju gorke pilule mudrosti. Neki su se pokazali i proročanskim. Na primer ovaj: Haso na radu u Nemačkoj poverio ahbabu Muji da mu čuva i hrani mačku, a mačku zgazi auto. Mujo, ni pet ni šest, otrči u poštu, pozove Hasu i kaže mu: „Haso, zgazio auto mačku.“ Haso, koji se u Nemačkoj šlifovao, kaže Muji: „Ne radi se to tako, Mujo, može čovek umreti od šoka. Takve stvari se saopštavaju postepeno. Prvo me zovneš i kažeš: ‘Haso, popela se mačka na krov i šeta’, sutra zovneš i kažeš: ‘Okliznula se mačka’, tek prekosutra kažeš da je poginula.“

„Dobro“, kaže Mujo, „ubuduće ću tako raditi ako se, ne daj bože, nešto desi.“ Kad ne lezi vraže, posle nekoliko meseci Mujo opet zove Hasu. „Šta je bilo“, pita Haso, a Mujo će ko iz topa: „Haso, popela ti se majka na krov i šeta.“

E, maltene na isti način onomad su se sankcije Rusiji popele na krov Srbije i prošetale. Privredni ministar, takozvani Basta, blagoizjavio je da bi Vlada trebalo da se „izjasni“ (trebalo bi izbrisati taj glagol iz rečnika) o sankcijama Rusiji, a da je on lično ZA (i to treba izbrisati) uvođenje sankcija.

Bastina izjava je izazvala mnogo veću konsternaciju u Moskvi nego u Beogradu. Hitro je reagovala Milinčićkina jaka prijateljica Zaharova, a. k. a. Maja dve čaše, koja je promptno tvitovala/instagramisala da bi Basta bolje učinio da je usprotestovao protiv pritisaka „koletivnog Zapada“ na Srbiju. Basta je nešto retvitovao/reinstagramisao... Šta? Pojma nemam. Nisam na društvenim mrežama.

Beogradski prvokonsternirani bio je D. M. Palma, lider Jedinstvene Srbije, čiji je Basta član. „Basta je“, blagoizjavio je vlasnik otoka sreće, „izneo svoj, a ne stranački stav o tom pitanju.“ Bila je to jedinstvena prilika da se šira javnost obavesti o stavu Jedinstvene Srbije, ali je Palma, kao i toliko puta pre toga, propustio priliku.

Od Baste su se „ogradili“ i Dačić i Vulin, ali njima je to u opisu radnog mesta. Ostatak zaklane Vlade se našao na ljutoj žeravici. Nije mala stvar. Ako se Basta popeo sa sankcijama na krov i šeta sa Visokim Odobrenjem, onda bi ministri - da se i oni ne bi popeli na krov i šetali - morali da podrže Bastu, ali ako Basta solira, a oni ga podrže, u tom slučaju bi moglo biti i degeneka.

Dokle se doguralo sa izjašnjavanjem, ne znam. Pred zaključenje broja je stigla latest news da je ruski ambasador Bocan-Harčenko „pohvalio srpske rukovodioce koji su se ogradili od Baste“. Vest ne kaže da li je tom zgodom ambasador rukovodiocima uručio pionirske marame, čokoladice, staklene đinđuve i vatrenu vodu.