ALEKSANDRA JERKOV: Da li je Upravni sud u pravu?

Prve tvrdnje da je Mali plagirao doktorat u javnosti pojavile su se 2014. Univerzitet je nakon pet godina, 2019, doneo odluku da je ministar plagirao disertaciju. Ministar ovakvu odluku Univerziteta nije želeo da prihvati, žalio se na nju, a sud je 2021. poništio odluku iz proceduralnih razloga. Ministar je tada rekao da je pravda pobedila i da je dokazao da ništa nije ukrao, međutim, ni Univerzitet nije želeo da odustane od svojih tvrdnji. Nedugo potom nadležni organi Univerziteta ponovo su poništili diplomu i zvanje Siniše Malog, koji je najavio novu žalbu, koja je, evo, opet, razrešena u ministrovu korist. Mediji prenose da u najnovijoj odluci suda stoji da „po nalaženju Upravnog suda, za sada ne postoji pravni osnov za donošenje osporene odluke kojom se poništava diploma o stečenom naučnom zvanju doktora nauka“. Pravni razlozi, dakle, birokratske zavrzlame, rupe u zakonu i administrativne akrobacije stali su na put organima Univerziteta da kažu da je ministar plagirao doktorat. Siniša Mali, naravno, nije jedini ministar i zvaničnik vladajuće strukture koji ima problema s plagijatima i autoplagijatima i koji opstaje zahvaljujući zaobilaženju pravila i administrativnim igrarijama. Podsetiću samo na slučaj njegovog kolege ministra Aleksandra Martinovića, koji je šest puta u istom naučnom časopisu objavio identičan naučni rad, sa identičnim slovnim greškama i omaškama u kucanju, ali pod različitim naslovima. Tada su njegove kolege s fakulteta, među njima i mnogi vajni opozicionari, stali u njegovu odbranu, ustvrdivši da on doista jeste počinio autoplagijat, ali da u to vreme to nije bilo protivzakonito te da, u tom smislu, nema potrebe reagovati i oduzeti mu titulu, iako je on upravo na osnovu tih plagiranih radova izabran u zvanje docenta i gradio svoju naučnu karijeru. Njegove opozicione kolege s fakulteta ili su prećutale ovo, ili su čak direktno učestvovale u telima koja su donosila ova sramna rešenja, procenjujući, verovatno, da su im sopstvene akademske karijere važnije i preče od borbe za pravdu i istinu.

Zato se sada, prema sopstvenim rečima, ministar Mali bori za istinu, za pravdu i za dokazivanje nevinosti. Kada već njegove opozicione kolege iz akademske zajednice ćute, zašto da tu tišinu ne iskoristi, zašto da ne obesmisli sve, zašto da ne pošalje jasnu poruku da je sve dozvoljeno, sve poželjno i sve u redu raditi sve dok se borite isključivo za sebe, za svoju poziciju i za sopstvenu akademsku karijeru i titulu. Svakako mnogi opozicionari svojim nečinjenjem rade istu stvar.