FAMOZNO SVETISLAV BASARA: Konkurs za Milatovića
Da sam, umesto što džaba krečim, otvorio studio za proricanje političkih sudbina, grdne bih pare namlatio. Stvar je u tome što mi to profesionalna čast džaba molera ne bi dozvolila. Objasniću. Jeste da bih svakom predvideo političku budućnost do u tančine, ali bih bio varalica, jer proročanstva ne bih izricao na osnovu mistične prekognicije nego na osnovu činjenice da se beslovesne reakcije na određene situacije u Srbiji ponavljaju sa empirijskom zakonomernošću.
Još onomad sam napisao da će ukoliko Milatović pobedi, opozicione žutare momentalno raspisati poternicu za „našim Milatovićem“. I šta? Nije se CG Milatović čestito otreznio od pobedničkog šampanjca, a na portalu Nove je zapandrčen naslov: „Srbija još nema svog Jakova. Koliko je opozicija daleko od crnogorskog scenarija?“
Na pitanje od 1.000.000.000.000 muda sterlinga u drahmama - „zašto Srbija nema svog Jakova“ - odgovor su pokušali da daju usual suspectsi, renomirani vejači ovejane opozicone suštine, od kojih je dobar broj zaključio da se za „srpskog Jakova“ još nisu stekli uslovi, a ka će, zna Đekna.
Da sam ja opozicija, potražio bih „našeg Jakova“ na pravom mestu - u slavljeničkom kozaračkom kolu upriličenom u čast proslave Milatovićeve pobede, u koje su se - sve škrgućući zubima, ali uturajući prste u bratska dupeta - uhvatile sledeće persone dramatis: Šešelj, Koštunica, Guzijan, Đilas, Marinika, Lutovac, Pavle Grbović, Đorđe Vukadinović, Blic, Nova, RT Balkan, Savo Manojlović, Vesna Pešić, Ćuta, Guta, Tuta i Muta. (Izvor: Tviter. Spisak nepotpun. Za tačnost informacije ne garantujem.)
Kad bi se istorija ponovila - što nije isključeno - i kad bi tenkovske brigade ponovo krenule auto-putem ka Vukovaru, ista ekipa iz Jakovljevog pobedničkog kozaračkog kola (minus Vesna Pešić) rasporedila bi se po nadvožnjacima i bacala bukete crvenih ruža na oslobodilačku kolonu, s tim da bi Šešelj & Co stajali u prvim redovima, ostatak u drugom planu, dočim bi se oni najuviđavniji pravili da nisu tu.
Jakovi (svih boja) mogući su isključivo u sredinama sa jasno polarizovanim politikama (nebitno koje boje) i suprotstavljenim vrednosnim sistemima (boja takođe nebitna), što je u Crnoj Gori bio slučaj, a u Srbiji po svemu sudeći nikad neće biti.
U Srbiji (možda i oduvek) postoji samo jedna politika i samo jedan (bezvredni) vrednosni sistem (znamo kako je završio pokušaj da se o promeni.) Naši wannabe Jakovi ili su 1. Vučići light (iz perioda 2012-2014) ili Vučići Abarth, ekstremniji od Vučića iz devedesetih.
Koliko god crnogorski Jakov - light verzija banjalučkog Stanivukovića - bio politički nepismena, populistička figura svetosavske provenijencije, i takav za najmanje tri koplja nadmašuje najboljeg-najistaknutijeg - nepotrebno precrtati, srbijanskog pretendenta na titulu Jakov.
Nemojte se začuditi ako jednoga dana u ne tako dalekoj budućnosti na konkursu za srpskog Jakova, umesto srpskog Jakova, pobedi srpski Pol Pot. Kome unapred želim dobrodošlicu.
NIMALO SE NISMO UPLAŠILI SILEDŽIJA, NE DAMO IM SRBIJU! Vučić se obratio građanima: Srbiju im nećemo dati nizašta na svetu, jer Srbiju volimo više od svega