Osam mrtvih anđela iz Beograda i jedan čika Dragan ujedinili su Beograd, Zagreb, Sarajevo, Prištinu... Ujedinili su sve Dobre Ljude, sve one kojima je mržnja nepoznata kao osećaj. Pa pročitajte samo komentare ispod tekstova u kojima piše kako Zagreb plače, kako Sarajevo pali sveće za mrtve mališane iz Beograda, kako to isto rade i Dobri Ljudi u Prištini. Pročitajte.

Tolika količina ljubavi i dobronamerne pažnje nezabeležena je na ovim prostorima! Obično se na ovim prostorima beleži samo mržnja. I obično u tim komentarima koji dolaze iz Zagreba, Sarajeva, Prištine... pršti samo mržnja. Komentare obično pišu svakakvi. I ljudi puni mržnje. Nije pravilo, ali nekako je tako... I ne samo ovde, na Balkanu, nego na celom svetu. Ovde je bio rat; svaki drugi stanovnik Balkana će reći - pa i prirodno je da se mrzimo. Nije prirodno, veštački je. Ljubav, dobrota, požrtvovanost, to je prirodno kod civilizovanog čoveka. I to su pokazali Civilizovani Ljudi u poslednja dva dana. Povod za ujedinjenje Dobrih Ljudi je užasan i ružan i mučan i tragičan - masovni pokolj dece u osnovnoj školi.

I ovako stoje stvari: loši ljudi puni mržnje na Balkanu su se ujedinili jednom - ono kad je devedesetih svako od njih upao u svoj čopor i počeo međusobno da se ubija i kolje. Dobri ljudi na Balkanu su se ujedinili više puta: kad su se dogodile poplave u regionu, kada se dogodio zemljotres u Hrvatskoj, kada je psihopata u beogradskoj osnovnoj školi ubio osmoro dece i njihovog čuvara. U Zagrebu, Prištini, Sarajevu, pale se sveće za beogradsku decu. Iz Sarajeva su se javili dobrovoljci da krenu u Beograd! Ne na Beograd! I ne da prolivaju tuđu krv, nego da svoju daju. Da daju krv za ranjenu beogradsku decu! E, to je ljubav, dragi ljudi! To je jače od rata. Od mržnje. Neko je u komentarima ispod jednog od tih tekstova ljudskosti napisao: "Zar treba ovakva tragedija da se dogodi pa da budemo ljudi?" Ne treba, naravno. Dobri ljudi su uvek dobri i uvek ujedinjeni. Samo nisu glasni. Ne dernjaju se, ne seru po društvenim mrežama, ne šire mržnju, tihi su, pa su zato neprimetni. Dobri Ljudi su uvek neprimetni. Ne upadaju u oči sve dok se ne dogodi neko zlo. Tad se pojave i pobeđuju. Jer, Dobri Ljudi su prvo Dobri Ljudi, pa tek onda - ako baš treba, zbog podatka u pasošu i ličnoj/osobnoj karti - državljani Srbije, Hrvatske, BiH.

Ujedine se i pokažu da na kraju uvek pobedi - ljubav. Koliko god to prostacima i primitivcima zvučalo patetično. Jeste, ljubav je jača od mržnje! Nije naučno dokazano - jer nema egzaktne nauke koja to može da dokaže - ali je tačno: na kraju uvek pobedi ljubav. Dokaz su danas svi ti Dobri Ljudi iz Zagreba, Sarajeva, Beograda, Prištine. I, na kraju, ovaj detalj nema veze s tragedijama koje iznova i iznova ranjavaju ovaj nesretni Balkan, ali valja ga zapamtiti: poslednji put je sve Dobre Ljude na ovim prostorima, ujedinio Balašević. Đorđe. On nikada, kako je jednom rekla njegova ćerka, nije imao problema s Hrvatima. Ni Bosancima. Ma ni s Makedoncima. Nije ni sa Srbima. Ili Slovencima... Samo s budalama.

Budale su samo glasnije od Dobrih Ljudi, samo zbog toga deluje da ih je više. Dobro, i agresivnije su. Ali na kraju uvek izgube. Na one reči patrijarha Pavla: "Što reče neko, budimo ljudi, iako smo Srbi", može da se doda i ovo: Svi mi možemo da budemo ljudi, iako smo Srbi. Hrvati. Albanci. Bošnjaci.