Osamdesete su, kažu, bile godine bezumlja.

Zabranjeno pušenje pevalo je: „Neću da budem Švabo u dotiranom filmu.“

A danas?

Tempi passati!

Nema: neću!

Osetio je na svojoj koži svu snagu tog „nema“ ondašnji frontmen Pušenja Nele Karajlić.

U nedelju je Karajlić gostovao u popularnoj televizijskoj emisiji na HRT.

Emisija dugo traje, voditelj Aleksandar Stanković je iskusan i ne podilazi sagovornicima, pa je gosta svašta pitao: o ratu u BiH, Ratku i Radovanu, da li je i on četnik, a dotakli su se i aktuelne situacije u Srbiji - protesta čiji su povod bili masakri u „Ribnikaru“ i mladenovačkim selima.

- Mene teško neko može uveriti da ta stravična tragedija koja se dogodila u Beogradu ima ikakve veze s trenutnom vlašću. Čak i ta priča s rijalitijima nije toliko povezana s tim zločinom, kao, recimo, gledanje holivudskih filmova. To što je taj nesretni dečak uradio, zbog čega mi se srce cepa kad se toga setim, više liči na nekog „Terminatora“. Na kraju krajeva, ako je taj protest nenasilan, onda treba da se podsetimo da je jedini nenasilni način da dođeš na vlast - izbori - rekao je Karajlić tokom gostovanja na HRT.

Od reči do reči prepisali smo ono što je izgovorio.

Portal što sebe naziva „nezavisnim“ Nova.rs napisao je „mnoge je iznenadila (ova) izjava muzičara Neleta Karajlića“ i da je „izazvala oprečne reakcije“.

Dve stvari saznajemo o Novoj iz ove polurečenice: da smatraju da je ovaj stav Neleta Karajlića pogrešan i da je Nele Karajlić pre njegovog iznošenja bio po ukusu Nove.

Ne kažemo da se ono što je usledilo ne bi dogodilo i bez ovog komentara „nezavisnog“ portala, bi sigurno, ali ostaje činjenica da je Nova.rs prstom čoporu pokazala metu. Obznanila je zvanični stav „slobodnomisleće Srbije“, „Srbije bez nasilja“. Izrekla fatvu.

A čopor je već bio u zaletu. Čopor je uvek u trku. I obrušio se na Neleta Karajlića.

Niko, ni Nova.rs, ni junaci iz mraka svojih soba koji bljuju mržnju na Tviteru nije našao za shodno da kaže šta to što je Karajlić rekao nije tačno, sa čime se ne slažu, šta ih je u njegovoj izjavi iznenadilo, uvredilo, povredilo... Obrušili su se svom snagom slepe iracionalne mržnje na njega.

S jedne strane (sudeći po imenima) Bošnjaci, koji Karajliću ne mogu da oproste što je Srbin, ali s tim se pevač nosi trideset godina, od rata.

Novi su bili neki Srbi. Njima je zasmetalo što je u onoj izjavi na televiziji doveo u blagu sumnju tvrdnju dela opozicije da je aktuelna vlast kriva za masovna ubistva u Srbiji, i da su krivi mediji koje treba zabraniti i oduzeti im frekvencije, pa ih dati drugim, „nezavisnim“ televizijama. I zasmetalo im je što je rekao da bi bilo logično da oni koji se zaklanjaju iza parole „Srbija bez nasilja“ za vlast treba da se bore nenasilnim putem... Ničeg „iznenađujućeg“ u tome nije bilo, devedeset odsto onih koji iz nedelje u nedelju izlaze na beogradske ulice u dlaku isto to misli.

Ali desilo se nešto naizgled paradoksalno: vatreni zagovornici protesta koji traže „zabranu medija koji promovišu primitivizam i nasilje“ Karajliću su na društvenim mrežama priredili linč! Najgnusnije psovke kakve nisu mogli da nauče iz medija u Srbiji, grozne uvrede, među kojima preovlađuju one na račun pevačevog bosanskog porekla, kojih se istinski pristojna Srbija stidi, i pretnje batinama i smrću - u ime „Srbije bez nasilja“... sve se to sručilo na glavu jednog čoveka koji se usudio da posumnja u „zvaničnu verziju“, da kaže (uz ogradu da je to njegov lični stav, možda i pogrešan) da misli drugačije od ostrašćene mase i manipulativnih medija.

Sigurni smo da će Nele Karajlić umeti da se nosi sa ovom mržnjom, ali njegov slučaj ima širi značaj. „Topli zec“ njemu priređen pokazna je vežba svima ostalima šta će im se desiti ako se drznu da misle svojom glavom, ako umesto svrstavanja pod politički barjak izaberu da ostanu građani.