VLADIMIR ĐUKANOVIĆ: Baja Mali Knindža
Srpski fenomen u svakom pogledu. Čovek bez ijedne reklame, u nebesa uzdignut isključivo od naroda, koji, malo je reći, obožava njegove pesme. Da, Mirko Pajčin ili u narodu poznatiji kao Baja Mali Knindža definitivno je estradna zvezda o kojoj bi mnogi sociolozi trebalo da pišu svoje doktorske teze i da probaju kroz ozbiljan istraživački rad da pojasne kako je moguće da neko koga tzv. elita iz kruga dvojke prezire, ali kad niko ne vidi širi ruke kada čuje prve taktove njegovih pesama, dođe do ovolike popularnosti.
Ne postoji svadba, krštenje ili bilo kakvo drugo veselje, a da se Bajine pesme ne pevaju, a on sam je rasprodat s nastupima po dve godine unapred. Mnogi kažu da je baš on pevač koji najviše ima posla, ali koji se time ne hvali, od toga ne pravi imidž, niti sebe reklamira, već u miru i tišini radi i peva. Taman tako da ljudima hoće od sreće srce da iskoči kada se lati mikrofona.
Baja pravi koncert u subotu na Tašmajdanu. Nekoliko puta sam mu predlagao da pravi Marakanu. Verujem da bi tri Marakane napunio. No, bez obzira na njegovu skromnost, verujem da će Taš biti svedok neverovatno pozitivne energije i sjajnog provoda. Biće to melem za dušu svakom Srbinu koji će baš iz napaćene duše da zapeva u slavu vojvodi Momčilu Ðujiću, đeneralu Draži, Kosovu i Metohiji, Srpskoj Krajini i Republici Srpskoj... Sve u inat drugosrbijanskoj lažnoj eliti koja nam svakodnevno ispira mozak s Brozovim stavovima o srpskom nacionalizmu kao štetnoj pojavi. Baja je bez medijske pompe, samo kroz pesmu, Srbima, posebno mladim ljudima, usadio ljubav prema otadžbini i pravoslavnoj veri i time dao najveći mogući doprinos u podizanju srpskog naroda, ali ujedno i razvoju njegove nacionalne svesti. Otuda je njegov koncert na Tašu diplomski rad za Beograd, jer veoma je važno da se u krajnje anacionalno orijentisanom centru Beograda začuje srpska pesma. Bogu hvala, jednog dana kada bude napunio do čepa Marakanu, to će biti njegov doktorat, jer će to je znak da je srpski narod zaista nacionalno osvešćen.
Prvi put sam Baju uživo slušao kao klinac na čuvenom „Poselu 202“, koje se tokom leta održavalo na Kalemegdanu. Beše to davna 1991. godina. Baja je tada otpevao neviđeni hit „Kad sam bio mali“, koji je i danas ostao gotovo kao simbol pesma svakom Srbinu iz Krajine. Otad sam na svoju ruku nekako postao Bajin hroničar. Nema kasete koju nisam imao u kolekciji, kao što danas nema Bajine pesme koju nemam u telefonu. Inače, kada smo već kod tih čuvenih devedesetih godina, sa setom se sećam čuvenog radija Ponos, koji je jedini u Beogradu smeo da pušta Bajine pesme. Radio Ponos je zahvaljujući Baji i njegovim nastupima i pesmama postao nešto najslušanije u Beogradu. Doduše, tiho i na kvarno, što bi se reklo politički korektno. Svi su se gadili Baje i radija Ponos, ali su mimo tog „gađenja“ za javnost gotovo svi u svojim toplim stanovima slušali Baju i radio Ponos. Danas je takođe slično vreme. Lažna elita kontroliše sve, ali ne može da kontroliše srce i dušu. Srce i duša osećaju da je Baja ono pravo što su tražili.
Otuda, da se ne bismo folirali, red bi bio da u subotu na Tašu sve grmi. Da bude najbolja u atmosferu ikada i da ipak mladima ostane usađeno da je to nešto ispravno. Verujem da će Baja dovesti ambijent do ludila, a poznajući ga, verujem da je osmislio nekoliko scenarija.
Vidimo se na Tašu 24. 6. 2023.
"Kola su im smeće, radnici lenji, a komšije bučne!" Ruski jutjuber došao u Srbiju a Rusi koji ovde žive odmah ovako opleli po nama