VLADIMIR ĐUKANOVIĆ: Osmeh na lice i pozdrav
Svaki dan slušam od ekstremistički nastrojenih protivnika sadašnje vlasti kako će nam suditi, kako ćemo sigurno biti u zatvorima, kako će nam zabraniti da radimo, da dišemo vazduh. Arsenal besmislenih pretnji je zaista inspirativan. Gotovo da pomislite kako slušate rukovodioce nove Ozne. Valjda u revolucionarnom zanosu, misleći da ponovo dolazi vreme koje su njihove dede i pradede gradile ubijajući predratnu srpsku inteligenciju, privrednike i industrijalce, profesore, lekare, sveštenike, rušeći Crkvu i ubijajući veru u Srbinu, oni su krenuli njihovim stopama s pretnjama.
Ne uzimam ih bez veze u razmatranje, već proučavajući rad Komunističke partije pre i posle rata, pokušavam da uočim određene paralele. Slično su se pre rata ponašali i komunisti u Beogradu. Doduše, momentom kada ih je kralj Aleksandar zabranio i zakonom izjednačio s teroristima, oni su svoju borbu shvatali baš tako, kao pravi revolucionarni teroristi. Snažna ideološka indoktrinacija, smatranje svakog ko se ne slaže sa ideologijom klasnim neprijateljem, želja za uništenjem tradicionalnog društva, Crkve i vere, naglašavanjem da će se nepravda ispravljati otimačinom i konfiskacijom imovine onih na koje su prst uperili da su neprijatelji sistema. Sve to na neki način imamo i danas od pojedinaca u opoziciji. Samo još da počnu da deluju po ćelijama i da pokrenu ubijanje klasnih neprijatelja kroz terorističke akte i tu smo.
Da se razumemo, pre rata i komunisti su bili mali, bez ikakve narodne podrške, gotovo neprimetni. Ipak, imali su Kominternu kao svog ideološkog sponzora. No, što se tiče Kraljevine Jugoslavije, oni zaista nisu bili nikakva respektabilna snaga. Ipak, sprovodeći revoluciju tokom Drugog svetskog rata, domogli su se vlast i u krvi su uništavali svakog na koga su samo pomislili da je, po njima, narodni neprijatelj. Tako i ovi savremeni komunisti koji danas smatraju da će im protesti doneti revoluciju, a oni će onda da krenu u čistku neprijatelja. Danas galame i prete jer su nemoćni. Niko ih ne shvata, narod im se smeje, deluju kao pajaci, ali oni čekaju nešto veliko i da tada dođe njihovih pet minuta kada će se, kao i njihovi preci, obračunati sa svima koji su im se podsmevali.
Dnevno dobijem bar desetak pretnji od takvih idiota na društvenim mrežama. Posebno su po Tviteru aktivni. Doduše, Tviter retoriku su preneli i u Skupštinu, pa savremene polupismene abadžije, metalostrugari, bravari i njima slični neretko pribegavaju da nam zaprete kako će nas hapsiti. Zbog čega? Nije važno. Bitno je samo da će da urade čistku. Oni sebi daju za pravo da u svojim govorima i medijski nastupima presuđuju u određenim postupcima, da budu i sudije i tužioci, da zaprete sudijama kakvu će odluku da donesu, da označe ko je kriv po njima, da vode medijske kampanje u kojima će označiti ko mora da bude osuđen i kako će koji tužilac da prikuplja dokaze. Sve se to danas događa.
Ponekad ostanete zatečeni šta da kažete takvim ljudima, no ipak najbolje je, kada tako prete, da im se osmehnete i mahnete rukom u smislu pozdrava. Ne vredi se raspravljati s takvim ekstremistima. Valjda u svakom društvu takvi likovi moraju da postoje, jer to jeste neka vrsta iskušenja koja nam se daje da zlo pobedite.
"OVO JE SAMO POČETAK OSTAVKI" Vučić: Težak psihološki udarac za zemlju, mi 14 ljudi ne možemo da vratimo, VAŽNO JE DA USLEDI KAZNA