FAMOZNO SVETISLAV BASARA: PREVARA ISTORIJE

Kad se formira neka država, vrlo je važno da li su oči otaca nacija - a svaka nacija mora imati očeve - uperene ka budućnosti ili ka prošlosti. Uzmimo primer. Očevi američke države su dobro poznavali pokvarenost ljudske prirode, gledali su u budućnost, videli da nije ružičasta, pa su napravili takav politički sistem koji je za sva vremena onemogućio političke usijane glave i avanturiste da prigrabe svu moć i počnu praviti sranja.

Idemo dalje. Američki politički sistem svesno (i fakat pomalo darvinistički) favorizuje odvažne, racionalne, sposobne i kreativne. Patriotizam je takođe jedna od ključnih komponenti američkog političkog sistema i na velikoj je ceni. Ali u Americi nije moguće na pitanje „zašto si krao“ odgovoriti „sram vas bilo, postavljate mi takva pitanja dok Svetski trgovinski centar gori“.

Moguće je, doduše - ali bi bilo bačeno u tešku sprdnju - da neki značajan američki pisac u situaciji fiktivne ratne opasnosti izjavi da će formirati Legiju staraca koja će ginuti umesto američke omladine. U Srbiji je to moguće. Čak i poželjno. Iako svi - uključujući komandanta legije qwraza - znaju da je to obično sviranje qwrzu, zvanična verzija će glasiti: kakav patriota i dobričina, poginuo je na Kosovu i time spasao živote hiljada srpskih mladića.

Kako je sve to moguće, nehotice je objasnio (nadajmo se) poslednji otac srpske nacije, Ćosić, koji je svojevremeno napisao: „Laž je srpski državni interes. Laž je u samom biću Srbina. U ovoj zemlji svaka laž na kraju postaje istina.“

Tu nije problem što se velikom književnom lažovu omaklo da napiše nešto istinito, problem je u tome što je on o tome pisao s velikim simpatijama za laž i lažove i što su njegove književne konfabulacije poslužile kao politička platforma Slobodanu Miloševiću i povod za seriju ratova zbog kojih se sada srpska vojska vraća na Kosovo preko grafita na varoškim fasadama.

U taj rat se, ipak, nije baš olako krenulo. Prethodno se većalo da li ratovati ili ne ratovati - ne u Skupštini, ne u Miloševićevom kabinetu - nego u Ćosićevom serklu. Na kraju je „prelomio“ Ćosić. Komesar seoskog partizanskog odreda - koji je tokom rata ispalio tri manevarska metka - analizom složenih istorijskih i geopolitičkih parametara je došao do zaključka - NEĆE AMERIKANCI NA NAS. Kad su Amerikanci krenulu na nas (jebo ja nas), Ćosić je izjavio da ga je „istorija prevarila“.